У 14 СЛОБОДНИХ ЗОНА ЗАПОСЛЕНО 28.366 РАДНИКА: У пословним оазама у Србији успешно ради 79 домаћих и страних компанија

ТИГАР тајерс", Нафтна индустрија Србије, "Фијат", "Сименс", "Дрекслмаер", "Мањети марели" - све су то интернационалне компаније, убрајају се међу значајније извознике из Србије и све - послују у некој од слободних зона. Пре три деценије у свету их је било мање од 200, а данас на најмање 3.500 места у 147 земаља света компаније под повољнијим условима увозе сировине и извозе робу. Међу њима је и 14 слободних зона у Србији, које су угостиле - 79 производних корисника.

Укупна вредност промета робе и услуга у слободним зонама прошле године износила је близу пет милијарди евра и у односу на 2016. порасла је за два одсто. У компанијама у слободним зонама, запослено је 28.366 радника, а само лане број је порастао за 13,25 одсто.

- Најуспешнија слободна зона у Србији је "Пирот" - кажу у Управи за слободне зоне. - У поменутој слободној зони прошле године пословала су 22 производна корисника, а радило је 5.582 радника. Сматрамо да слободна зона недостаје у источној Србији која би покрила подручје Зајечара, Неготина и Књажевца. Слободне зоне у Србији нуде сличан режим пословања као и у другим земљама, нарочито у окружењу. Имајући у виду преговоре које Србија у овом моменту води са Европском унијом, није могуће обезбедити додатне стимулансе, с обзиром на то да већину могућих стимуланса ЕУ третира као недозвољену државну помоћ.

У Србији слободне зоне оснивају локалне самоуправе и компаније. Рачуница каже да има вајде покренути када планирани обим инвестиционог улагања прелази износ од три милиона евра, од чега у првој години милион евра. Зона у Пироту се шири из године у годину и сада на располагању има свега десетак хектара.

- Донедавно смо били јединствени у подстицајима - каже, за "Новости", Зоран Петровић, помоћник директора зоне "Пирот". - Почели смо још 1996. године на 17 хектара. Локална самоуправа је донела прописе који су омогућили да компаније, које граде производне погоне унутар зоне, не плаћају локалне комуналне таксе за уређење грађевинског земљишта. То им је омогућило да их градња кошта од 25 до 40 одсто мање. Временом, то су постале опште погодности. Држава је ослободила оне који раде у зони и плаћања ПДВ. Нама је од 122 хектара, на колико се данас простиремо, остало слободно не више од 10 до 12 хектара. Све је попуњено.

Поред слободних зона у Србији, у готово свим локалним самоуправама већ послују, или се оснивају, индустријске зоне.

- Завршена је реализација 90 пројеката чија је укупна вредност већа од 1,7 милијарди динара, а од чега је учешће Министарства привреде више од 900 милиона динара - кажу у овом ресору. - У 2018. години успешно је настављено са реализацијом 13 пројеката, укупне уговорене вредности око 430 милиона динара, од чега је учешће Министарства привреде 207,8 милиона динара.