Српски радник по немачким условима

ПОСЛОДАВЦИ из Србије сваке године могу да пошаљу своје раднике на рад у Немачку. Годишња квота се није мењала последњих десет година и износи 2.770 деташираних запослених. Од тог броја, 1.080 запослених је из потконтингента - грађевинарства.

Закључком Владе Србије и решењем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Привредној комори Србије је поверено распоређивање на предузећа утврђеног максималног броја деташираних запослених у Немачку. Комора издаје сагласности за доделу контингента запослених по основу уговора о извођењу радова у Немачкој, али и води евиденцију о расподели контингента и контролисање његовог коришћења.

- За учешће у расподели утврђеног максималног броја деташираних радника може да се пријави привредни субјект чије је седиште у Републици Србији и који је регистрован за обављање делатности за које се распоређује контингент запослених и који има регистровано представништво, односно пословну јединицу у Немачкој - објашњава Наташа Кецман, руковдилац Центра за пружање услуга, сервисе и пакете производа ПКС. - Услов је да представништво послује у складу с прописима Немачке. Довољно је да има потврду надлежног органа у Немачкој да је покренуло поступак отварања представништва, односно пословне јединице.

Профили

Утврђени контингент за запошљавање садржи основни контингент и потконтингент за грађевинарство. Поред грађевинаца, по овом споразуму могуће је упутити у Немачку и изолатере, молере, електричаре и друге запослене из фирми чија делатност прати грађевинарство.

Према подацима Привредне коморе Србије, од 1. октобра 2016. до 30. септембра 2017, што је једна деташманска година, издато је укупно 928 сагласности за упућивање српских грађевинаца у Немачку. За првих шест месеци ове деташманске године (период од 1. октобра 2017. до 31. марта 2018.) већ је издато 598 сагласности.

- Ако се овај тренд настави, до краја деташманске године биће издато око 1.200 сагласности - каже Наташа Кецман. - Важно је напоменути да Привредна комора Србије сагласности за упућивање запослених у иностранство издаје бесплатно.Привредна комора Србије од бироа за рад Немачке редовно добија информације о потврђеним квотама на основу већ издатих сагласности, као и месечну статистику искоришћења укупне квоте Србије.

Искоришћеност

До 2015. године наши послодавци нису успевали да искористе одобрене квоте. Искоришћеност није премашивала 66 одсто.

- Укључивањем Привредне коморе Србије 2015. године, просечно месечно искоришћеност квоте расте, и за првих шест месеци ове деташманске године износи чак 83 одсто - каже Наташа Кецман. - Напомињемо да ово не значи да је преостало још свега 17 одсто квоте, јер се искоришћење квоте сваког месеца рачуна од почетка. До раста искоришћености квоте је дошло захваљујући активностима Привредне коморе Србије на повезивању српских и немачких компанија, као и пружању информација и подршке домаћим фирмама приликом реализације уговора о извођењу радова. Такође, у сарадњи са немачким бироом за рад, Привредна комора Србије организује редовне годишње радионице за деташманске фирме, где привредници у директном разговору с представницима бироа за рад могу да разреше све недоумице у вези са упућивањем запослених на немачка градилишта.

Приликом упућивања запослених у Немачку, српски послодавци су дужни да се придржавају како домаћих тако и немачких закона. У Србији је за њих најважнији Закон о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, којим је, између осталог, прописано и да послодавац запосленом мора обезбедити зараду која не може бити мања од гарантоване минималне зараде у Немачкој, прописано здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, као и смештај и исхрану по немачким стандардима.

Квалификовани

- Када упућују српске запослене на немачка градилишта, партнер српских компанија може да буде фирма са седиштем у Немачкој или некој другој земљи Европске уније - објашњава Наташа Кецман. - Једини услов је да се грађевински радови изводе у Немачкој. По правилу, партнер у Немачкој не може да буде из јавног сектора, као ни градови и општине, нити то могу бити физичка лица. Немачки биро за рад дозволе за рад претежно издаје квалификованим запосленима, док се запосленима без стручне квалификације и помоћним радницима дозвола за рад издаје уколико је то неопходно за извођење радова, и то највише до 10 одсто укупно ангажованих запослених.

Дозволе за рад се издају на одређено време, односно на период трајања грађевинских радова који је предвиђен уговором о извођењу радова између српске и немачке фирме. Максимално важење дозволе за рад по правилу је две године. Циљ Привредне коморе Србије је да се постојећа квота за Србију у потпуности искористи, чиме домаћој грађевинској индустрији обезбеђујемо знатан прилив средстава и ширење на инострана тржишта.

Дигитално

Како би својим чланицама уштедела време и новац за процедуре које прате упућивање запослених у иностранство, Привредна комора Србије је дигитализовала услугу издавања сагласности за упућивање запослених на немачка градилишта.

- На овај начин, брзо и једноставно, електронским подношењем захтева и пратеће документације, српски привредници могу без изласка из канцеларије добити сагласност која је неопходна приликом захтевања дозволе за рад у немачком бироу за рад - каже Наташа Кецман. - Корак после добијања дозвола за рад у немачком бироу за рад јесте подношење захтева за визе у Конзулату Немачке. Привредна комора Србије је и овде обезбедила подршку привредницима путем услуге администрације документације за визе која се пружа свим српским фирмама које на немачка градилишта упућују више од петоро запослених. n

КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО

Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезне Републике Немачке о упућивању радника у Немачку по основу деташмана потписан је 1989. године. Циљ је био да се обезбеди трајна основа привредне сарадње. То је био начин да се установе јасни услови за побољшање могућности упућивања и запошљавања југословенских радника.

Квота за читаву југословенску привреду је износила 5.000 деташираних запослених, а од тога се 1.500 односило на раднике у грађевинарству. Управо на основу тог споразума послодавци из Републике Србије и данас имају право учешћа у расподели контингента запошљавања у Немачкој.

КОНТАКТИ

Заинтересоване компаније све податке могу да нађу на порталу е-услуге https://usluge.pks.rs и ПКС порталу, али и да започну процедуру упућивања запослених. Све недоумице могу да реше и електронском поштом, а адреса је detasmani@pks.rs