Заштитили смо само три наша производа

ПРИЧУ о томе како су нам Словенци “украли” ајвар и заштитили то име у свету, ретки нису чули. Ствари су, ипак, како објашњавају стручњаци, по Србију много боље. Ајвар, као такав, не може да се заштити, јер је то генеричко име. Заштићено може да буде само име производа са географским пореклом, а то су, срећом, Лесковчани већ урадили.

И поред тога што је ајвар “сачуван”, остаје горак укус у устима, јер је Србија, засада, и поред тога што има много тога да покаже, у свету заштитила само три производа - лесковачки ајвар, бермет из Сремских Карловаца, и мед са Фрушке горе. Елаборате за заштиту географског порекла, има, међутим, више од 50 производа, али ту предност ретко ко користи.

Сад је време за ајвар

- У случају производа као што је ајвар, управо му порекло гарантује квалитет - јасан је Стевица Марковић, из Удружења “Лесковачки ајвар” које је заштитило овај деликатес, али и из Савеза произвођача традиционалних производа из Србије - “Оригинал Србија”, чији су оснивачи Удружење “Футошки купус”, Удружење произвођача “Лесковачки ајвар”, Друштво пчелара “Јован Живановић” из Новог Сада, Општинско удружење пчелара “Хомоље” Жагубица и Удружење произвођача сјеничког јагњета “Сјеничко јагње”.

ОВИМ удружењима, како објашњава Марковић, циљ је управо да заштите и “брендирају” оно најбоље што Србија има, и да то на најбољи могући начин представе не само у нашој земљи, већ и у свету.

- Да би се добио производ који има заштиту, мора да се поштује елаборат, а то значи да се раде анализе, као и да све буде у легалним токовима, па самим тим и производ мора да има нешто вишу цену - јасан је Марковић. - Са друге стране, међутим, када потрошач купи производ са пореклом, сигуран је шта је купио, а и које је основно значење домаћег, јер нема адитива, конзерванса, вештачке боје... Такве производе строго контролишу сертификационе куће, а сви они који купују производе без сертификације не могу бити сигурни шта купују.

Стручњаци Института за прехрамбене технологије, новосадске институције која је помогла и подржала процес сертификације већине домаћих заштићених производа, објашњавају како је листа ових производа релативно кратка - има их само 52.

До другог степена заштите, који подразумева да одређени произвођачи добију право да носе ознаку порекла, објашњавају у Институту, стигло је само десетак производа, а само три производа се пласирају са овом ознаком.

У Пироту све мирише на ајвар

ПРАВО да се носи ова ознака, јасни су стручњаци, не значи да је посао завршен. Он је, како каже, тада тек на почетку, јер су тада створени услови да се започне кампања пропагирања овог производа, као традиционалног, и специфичног за одређени крај.

- Нажалост, и прича о сертификацији код нас није имала свој континуитет, већ смо имали успоне и падове уз већу или мању подршку државе, а ако се узме у обзир да је то процес који дуго траје, и да се у правилу штите производи које производи већи број људи, јасно је колико је труда потребно да се они удруже и да се то приведе крају - кажу на Институту. - Било би веома корисно када би још већи број производа добио овакав степен заштите.

МОГУ И "ВЕЛИКИ"

У ХРВАТСКОЈ имамо пример како су се традиционалној производњи, која карактерише производе са географским пореклом, придружили и велики произвођачи.

- Барањски кулен има заштићено порекло, и производе га мали произвођачи - истичу упућени. - Овом послу, такође, придружио се, поштујући традиционалну технологију и велики произвођач - “Беље”, који управо на том производу жели да гради свој бренд и наступ на светском тржишту.

КУПЦИ ТРАЖЕ СПЕЦИФИЧНО

ИТАЛИЈА, указују стручњаци, има више од 1.000 производа са заштићеним географским пореклом. За то имају и те како добар разлог, јер је познато да купци, посебно они са богатих тржишта, траже специфичне производе, квалитетне али и са неким другачијим, необичним карактеристикама.