Органска храна из Србије осваја свет

И КАДА би цела Србија производила само органску храну, не би било, како ствари стоје, проблема с њеним пласманом, пре свега на инострана тржишта - овако константни раст извоза органске хране из Србије коментарише Бранислав Гулан, аграрни аналитичар и члан Одбора за село Српске академије наука и уметности. За овакав став, како каже, има добре основе, јер је вредност извезене органске хране из Србије прошле године достигла 19,6 милиона евра.

Гулан такође наводи како се производњом органске хране у Србији бави тек око 2.000 произвођача, на нешто мање од 15.000 хектара ораница.

- Лако се може израчунати да је учешће органске производње у укупном земљишту још увек ниско и износи тек 0,44 одсто, а највеће површине у овој врсти производње у прошлој години биле су под житарицама са 32 одсто - прецизира Гулан. - Под воћем је било 22 одсто, а индустријским биљем 20 одсто површина. Када се пореди вредност извоза и обухваћене површине, јасно је какве предности доноси органска производња. Самим тим и не чуди што је интересовање за ову врсту прозводње приметно веће из године у годину.

Гулан такође наводи како се органски прозводи највише извозе у земље ЕУ, а готово целокупан извоз чине смрзнуто и сушено воће, највише малине.

- Највише хране извезено је у Немачку и Холандију, као и САД - наглашава Гулан. - Самим тим, сматрам да је ово шанса која би морала да се искористи.

И тржиште Србије се, како каже Гулан, буди када су у питању органски производи, и то до те мере да је у неким маркетима учешће органске хране, међу воћем и поврћем, стигло и до четвртине укупне понуде.

- Органски производи су, по правилу, у Србији скупљи. Цене јесу веће, али је и квалитет добар, и реч је о храни која не садржи хемикалије - јасан је Гулан. - Управо ова чињеница многе купце опредељује за њихову куповину, без обзира на цену која је за поједине артикле и пет пута већа. То је специфично тржиште, где је квалитет кључ успеха, и органска храна би могла бити одлична прилика за нашу земљу.

Владимир Возар из Кисача, поред Новог Сада, произвођач органског поврћа у Србији, који тренутно обрађује 15 хектара земљишта сертификованог за органску производњу, такође потврђује како интересовање за његове производе расте. Ипак, објашњава, и поред тога се до сада није упуштао у извозне послове.

- Имао сам озбиљне понуде да извозим, и то на различита тржишта, од Русије, преко Немачке, Аустрије, до Швајцарске и Белгије - набраја Возар. - Последње понуде стигле су нам из САД и Уједињених Арапских Емирата, али и њих смо одбили, и то пре свега због тога што је процедура компликована - морамо да имамо посреднике, а то доводи до несигурности код плаћања. Имамо, такође, стабилно тржиште и добре купце у Србији, према којима имам обавезе, тако да нисам могао да допустим “излет” у воде извоза.

С друге стране, додаје Возар, количине робе у органској производњи нису велике, и ту се тешко може говорити о шлеперима, као што је то случај у класичној. Овде се гаји широка лепеза производа, али у релативно малим количинама, како би на тај начин биле подмирене потребе најразличитијих купаца.

- За извозне послове морао бих да повећавам површине, а то подразумева велико улагање, али и већи број радника - објашњава Возар. - Проблем је и ангажовање већег броја радника, пошто органска производња подразумева висок проценат ручног рада. Код нас је, међутим, и поред добрих услова, све теже обезбедити довољан број радника.

ШАРГАРЕПА СВЕ ТРАЖЕНИЈА

ВОЗАР истиче како је поред целог низа разних салата, по којима је познат, палету производа проширио и све траженијом шаргарепом.

- Са хектара добијамо око 20 тона шаргарепе, што је, у односу на класичну производњу, мала количина, али, с друге стране, мора се имати у виду да је ово органски производ - јасан је Возар. - Сада је, као и остале производе, пласирамо у највеће трговачке ланце у Србији, али и поред тога имамо и тезге на две пијаце у Новом Саду, са којих смо “ушли у посао” и управо због тога их и не напуштамо.