ПЕНЗИОНЕРКА Добрила Петровић, њена кћерка Снежана и унуци Маша (7) и Марко (4) противзаконито су избачени из стана у Његошевој 65 пре нешто више од две године! Ово је закључио Уставни суд Србије и наложио Апелационом суду у Београду да поново одлучује о њиховој судбини.

- Уставни суд је 26. децембра 2019. године, на седници Великог већа, усвојио уставну жалбу Д. П. и утврдио да јој је оспореном пресудом Апелационог суда повређено право на дом гарантовано Европском конвенцијом за заштиту људских права - наводи се у одговору на питање "Новости" о овом предмету, који нам је стигао из УСС. - Уставни суд је поништио спорну пресуду Апелационог суда, којом је на штету подноситељке уставне жалбе правноснажно окончан поступак који је водила, између осталог ради утврђења да је после смрти супруга стекла својство закупца на неодређено време.

УСС је наложио поновно одлучивање о жалбама парничних странака против првостепене пресуде и проширио дејство своје одлуке и према кћерки С. П, која није поднела уставну жалбу, али је била странка у истом парничном поступку.

Уколико у поновљеном поступку Апелација усвоји сугестију Уставног суда и пресуди у Добрилину корист, породица Петровић требало би да се врати у стан у коме је живела последњих пола века. Ако, пак, одлучи супротно сугестији Уставног суда, предмет ће се опет наћи пред највишом судском инстанцом.

Иако заштићени станар, Добрила је са кћерком и унуцима принудно исељена, уз асистенцију полиције, и уз 14-часовне протесте грађана, у октобру 2017. Стан је у судском поступку добио наследник старог власника, по професији адвокат.

Осим што су остали без крова над главом, у међувремену су дошли и до руба егзистенције, јер извршитељи пуне две године, сваког месеца Добрили скидају две трећине пензије (27.400 динара) на име судских и трошкова извршења. Првих годину дана кирију им је плаћао Општински одбор СНС Врачара, али од прошлог октобра сналазе се сами. Рента за више него скромни стан, који изнајмљују на Карабурми, износи 180 евра, а Добрила каже да су практично бескућници.

Фото К. Михајловић

Петровићи су се, иначе, уселили у стан у Његошевој после Другог светског рата, када је Добрилина свекрва Бранислава мењала са Општином Врачар два мања стана за један већи. Свекрва је са старим власницима склопила уговор о коришћењу стана. После њене смрти, син Добривоје 1992. склапа нови уговор, у коме се чланови његове породице наводе као чланови домаћинства.

- Муж и ја смо конкурисали за стан, али никада нисмо бодовани, јер се сматрало да имамо решено стамбено питање - каже Добрила. - Када је Добривоје 2006. умро, обратила сам се старом власнику за нови уговор о закупу. Он ме је упутио на суд, а судија ми рекла да покренем парницу. Прва пресуда је била да имам право закупа, али се власник жалио, па је Апелациони суд вратио поступак Првом основном суду на поновно одлучивање - каже Добрила.

Тако су почеле њене муке. Када ће се завршити не зна, јер, како каже, не постоји рок кад би нови судски поступак требало да почне.

Грађани бранили исељење, Фото Н. Скендерија

ДОБИЛА СПОР, А ПЛАЋА ТРОШКОВЕ

ДОБРИЛИ нико неће вратити најмање 600.000 динара које је до сада исплатила на име трошкова извршитеља, исељења и судског поступка. Апсурд је што ће јој новац и даље бити принудно скидан од пензије, иако се испоставило да је њено исељење било противзаконито.