Брнабић: Нема потребе за хитним мерама, загађење није веће него раније

"Као што је навела Агенција за заштиту животне средине, загађење није веће него претходних година. Јесте горе ових дана у неким градовима због метеоролошких услова, магле, због тога што није било снега и нема кошаве", рекла је Брнабић новинарима у Рашки где је обишла постројење за прераду отпадних вода.

Премијерка је истакала да ће се стање побољшати како се буду промениле метеоролошке прилике.

Брнабић је истакла да то, свакако, није довољно добро стање животне средине, али да ће се оно континуирано побољшавати, како се буду спроводили планирани пројекти за заштиту животне средине.

"И свакако ће се унапређивати како будемо имали више људи прикључених на системе централног грејања, са ригорознијом контролом техничких прегледа, са више шума, гасификацију…”, рекла је она.

Брнабић је нагласила да нико не бежи од тога да се мора урадити много тога у области заштите животне средине, јер деценијама ништа није улагано у то.

Подсетила је да још увек око 10 одсто топлана у Србији користи мазут, што је, каже, недопустиво и мора да се промени

"Мењали смо, али 10 одсто је остало. Имамо још 15 одсто топлана на угаљ”, приметила је Брнабић.

Премијерка је подвукла да је управо зато уложено 500 милиона евра у гасификацију, као и да се преговара са немачким КфW за пројекат у оквиру којег би топлане са мазута или угља прешле на биомасу.

“Дакле, не постоје хитне мере, нема потребе за хитним мерама”, поновила је она.

Осврнула се и на препоруку министра просвете школама да скрате наставу, рекавши да за тим нема потребе.

"Разумем да сви желе да буду супер министри и да изађу у сусрет неким популистичким мерама, али нема потребе за тим. Изађите и објасните грађанима о чему се ради, шта радимо и шста ћемо радити", апеловала је Брнабић.

Она је навела да се све мора гледати на годишњем нивоу које су земље и градови најзагађенији.

"То што каже сајт ''Аирвисуал'' је поређење ''бабе и жабе''. Не можете да поредите град у зимском и град у летњем период, уз то мерне јединице у Србији нису исте као негде другде", приметила је Брнабић.

Упитана да ли се касни са новим мерама, Брнабић је рекла да се не касни, јер надлежни, каже, нису почели да раде од јучерашњег састанка радне гурпе, већ се ради у континуитету.

Брнабић је навела да је у континуитету уложено више од 450 милиона евра за филтере за термоелектране или 500 милиона евра за ширење гасоводне мреже, управо да би се омогућила изградња систем централног грејања, који је много повољнији за живостну средину.

Додала је да су у буџету предвиђене субвенције за куповину електричких хибридних возила, али да су, када се та вест појавила, уследиле критике да се субвенционише најбогатији слој становништа.

"Када улажемо у обновљиве изворе енергије, питање је зашто улажемо у то, када имамо субвенције за елеектрична возила - зашто субвенционишемо нешто што ће моћи да купе само најбогатији, а када имамо загађење - зар нисте закаснили? Не, идемо својим темпом, најбрже сто можемо, одговорни смо према животној средини", рекла је Брнабић.

Како каже, јучерашњи састанак одржан је зато што није била задовољна како је влада до сада комуницирала на ову тему и што грађанима није предочила шта је све до сада урађено.

Брбнабић је навела да и локалне самоуправе могу са “својом” привредом да виде да привреда угради филтере, где би можда могла и држава да помогне субвенцијама, те да би, можда, била потребна боља наплата накнаде за заштиту и унапређење животне средине од загдајивача.

"Низ је механизама који постоје у законима, а недовољно се користе и зато можда треба да постоји једна радна група или тело која ће ''утегнути'' то и имплементирати све законе које постоје", рекла је Брбнабић и навела да ће за то бити довољно средстава.

БРНАБИЋ ОЧЕКУЈЕ УСВАЈАЊЕ ЗАКОНА О АДРЕСНОМ РЕГИСТРУ

Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас да је влада усвојила Предлог закона о адресном регистру и изразила наду да ће то решење бити усвојено у парламенту, на ванредној седници, пре пролећних избора.

Брнабић је у Рашкој подсетила да је влада у претходном периоду са РГЗ-ом и локалним самоуправама урадила елаборате за све општине и градове што је за резултат имало 66.480 нових улица.

"Када смо отворили питање да шаљемо људима документе на кућну адресу видели смо да 50 одсто грађана нема адекватну адресу. Тада смо урадили елаборате, али то говори и колико је Србија била запуштена", рекла је Брнабић.

Она је изразила задовољство зато што су грађани врло брзо прихватили електронску управу, а захвалила је и локалним самоуправама што су показале да су спремне да се мењају.

"Ми смо и у оквиру Канцеларије за информационе технологије и е-управу отворили контакт центар за електронске услуге као што је е-беба, е-рецепт или пријава и плаћање пореза и имовине електронски како бисмо помогли локалним самоуправама, као и за укидање печата и они то обилато користе", рекла је она.

Подсетила је да је од 1. јуна 2017. године уведен систем размене података између државних органа и објаснила да од тада грађани "не изигравају курире држави".

"Ми смо до сада имали преко 6,5 милиона информација које су аутоматски размењене. Преко 6,5 милиона папира нису грађани скупљали и доносили јавној управи", објаснила је Брнабић.

Брнабић је поручила да ће грађани све више осећати колико је држава њима на услузи.

БРНАБИЋ ОБИШЛА ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА ПРЕРАДУ ОТПАДНИХ ВОДА У РАШКИ

Премијерка Србије Ана Брнабић обишла је данас контролну зграду и постројење у фабрици за прераду отпадних вода у Рашки, где је поручила да влада наставља са пројектима и улагањима у унапређење животне средине.

Брнабић је истакла да влада системски планира пројекте заштите и унапређења животне средине што показује и пројекат изградње постројења за прераду отпадних вода у Рашки.

Тај пројекат, како је појаснила, финансиран је из предприступних фондова ЕУ, ИПА 2013. године. Вредан је више од шест милиона евра.

Брнабић је захвалила партнерима из ЕУ на финансирању важног пројекта, те додала да је суфинансирање Србије било 10 одсто у области инфраструктурних радова и 18 одсто у опреми.

"Настављамо са пројектима унапређења и заштите животне средине, а један од фокуса је пречишћавање и прерада отпадних вода, како бисмо сачували наше реке за генерације које долазе", рекла је Брнабић.

Она је подсетила да је у развојном програму "Србија 2025" планирано око милијарду евра за инвестиције само у канализационе мреже и системе за предаду отпадних вода, што, каже, потврђује системски приступ.

Као још једну важну ствар, Брнабић је рекла да је у децембру влада усвојила позицију за преговарачко поглавље 27, које се тиче заштите животне средине, и упутила је у Брисел.

То поглавље биће апсолутно најскупље у целом нашем предприступном процесу, подвукла је Брнабић.

"Ниво проблема са којима се суочавамо, јер је Србија била земља која је претходних година имала много приоритетнијих ствари, за сам живот људи, најбоље показује чињеница да је до сада Србији само око 10 одсто отпадних вода имало третман", указала је Брнабић.

У том смислу, навела је да јој је драго што је завршено прво у низу постројење за пречишћавање отпадних вода у Рашки и додала да би до краја марта требало да буде завршено и постројење у Крушевцу у које је уложено 14 милиона евра.

Додала је да је у децембру почела изградња постројења у Врању, у које се улаже 12 милиона евра, те да су следећи кораци и највећи пројекти - припрема пројектно-техничке документације за постројење у Нишу, које ће коштати 60 милиона, Крагујевац, где је завршена студија изводљивости за постројење вредно 55 милиона евра, Чачак, вредан 22 милиона евра и највеће постројење у Београду, где се завршавају преговори о финансирању.

"Идемо озбиљно у овај посао, који је велики и којим се нисмо бавили генерацијама, деценијама. Данас је Србјиа економски и финансијски стабилнија, способна да се бави проблемом заштите и унапређења живнотне средине", навела је Брнабић.

То су, каже, ствари које ће суштински променити Србију.

"То су скупе ствари, а које је потребна јача економија и ми то данас имамо", додала је Брнабић.

Додала је да јој је драго што је посета Рашки и обилазак постројења за прераду отпадних вода уследило данас, када је заштита животне средине актуелна тема, те да се и данас показује да се планира и ради у области животне средине и да ће Србија и у том пољу бити боља у наредним годинама.

Постројење у Рашки, са премијерком, обишли су и министар заштите животне средине Горан Триван, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици и председник општине Игњат Ракитић.