Више од 6.000 смртних случајева годишње приписано је загађењу ваздуха у Србији, а од тога готово 2.000 грађана изгуби живот у Београду, подаци су Светске здравствене организације. На квалитет саобраћаја утичу интензиван саобраћај, грејање на чврсто гориво и индустрија, попут електране у Обреновцу.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине Србије, током 2018. године ниво загађења ваздуха сврстава Београд међу градове у којима концентрација загађивача више пута премашује препоручене вердности, а угрожени су још и Панчево, Ужице, Косјерић, Ваљево, Смедерево, Краљево, Крагујевац, Суботица, Сремска Митровица и Бор, наводи Политика.

Последње процене Светске здравствене организације из 2016. године показују да је загађење ваздуха одговорно за више од седам милиона преурањених смртних случајева у свету.

Маријан Ивануша, шеф канцеларије СЗО у Србији истиче да загађење ваздуха може резултирати различитим озбиљним болестима. Процене указују да је у 2016. години више од половине преурањених смрти услед загађења ваздуха било због болести срца и можданог удара, док је четвртина умрла услед последица болести плућа, укључујући и карцином овог органа.

Код деце и одраслих краткотрајна и дуготрајна изложеност загађеном ваздуху може довести до смањене функције плућа, респираторних инфекција и погоршања астме. Излагање трудница загађеном ваздуху повезано је са неповољним исходима рођења бебе, као што је мала порођајна тежина или преверемени порођај.

Нови докази указују на то да загађење ваздуха може утицати на дијабетес и неуролошки развој деце. Од великог значаја је стопа загађености ваздуха и трајања изложености загађеном ваздуху, па и присутност више фактора ризика истовремено. Здравствени ризик од загађења ваздуха већи је код људи који су већ болесни,а рањива популација су и деца и старији људи. Чланови домаћинстава с малим примањима и ограниченим приступом здравственој заштити подложнији су штетним ефектима, јер су обично лошијег здравља, изложени су више различитим факторима ризика и обично имају мањи "капацитет" за супротстављање ризичним факторима - каже Ивануша.

Мерење

За сваки од градова с највећим загађењем треба погледати тачне резултате мерења која обавља званична институција, јер само тако може добити увид у поуздане податке.

Ваздух није увек загађен, јер то није трајно стање, па треба пратити краткорочне и дугорочне податке, на пример број дана у години када су вредности превазиђене. Обично се прате одређени гасови и ситне честице (од 10 и 2,5 микрона).

"Не излазити из стана кад је загађено"


Онда када постоји повећана загађеност ваздуха треба избегавати физичку активност напољу. Препорука је да се тада задржавамо у стану,а уједно се саветује избегавање пушења цигарета у животном простору.

- Загађеност ваздуха је нарочито уочљива у градовима који се налазе у долинама и котлинама, где нема струјања ваздуха. Ваздух није загађен константно, тако да је значајно да постоје мерења и да људи имају прилику да се информишу. Треба да подсетимо на то колико је велики проблем пушења у Србији, због кога према проценама умире чак од 15.000 до 20.000 људи годишње, а може се знатно лакше превенирати - каже Ивануша.


(Политика.рс)