Потресно сведочење Игора Јурића: На монитору пуштена фотографија са Тијаном и другом ћерком, његове речи ће вас погодити, једва заустављао сузе (ВИДЕО)

Од данас, 1. децембра 2019. године, уведена је нова врста кривичне санкције - доживотни затвор, на иницијативу Фондације "Тијана Јурић". Игор Јурић је, као идејни творац и борац за овај закон говорио о трагедији која је задесила његову породицу, присећајући се дана када је његова ћерка красила њихове животе.

Он је у студију са водитељком гледао фотографије из свог породичног живота, а на већини њих била је Тијана. Весело и раздрагано дете, пуно полета, пред којом је био живот. Али...

На монитору је пуштена фотографија Игора и Тијане, а поред ње још једна, на којој је била и Сашка, Тијанина старија сестра.

- Та фотографија лево, то је 40. рођендан Мирјане, Тијанине маме. За њу је карактеристично да сам у то време био у Белгији и дошао сам да је изненадим и направим јој рођендан, она није знала, ни Тијана није знала. Пре ове фотографије се Тијана јако изнервирала кад је дошла на тај рођендан, јер је дошла са ноктима намазаним фломастерима, у неким исцепаним фармеркама - присетио се са благим осмехом Игор, али очију пуних суза.

- А ово, ово је наше задње заједничко летовање, у Макарској, годину дана пре убиства. Она је касније била у Буљарицама са другарима из школе, када се вратила са летовања, убијена је - рекао је Игор.

А онда се осврнуо на Тијанин дух, који је неспорно одисао и на фотографијама у студију. Насмејана, како каже Игор, стално је певала и то је оно што му најтеже пада.

- Најтеже ми је то што је много певала. То су ти незаборавни тренуци. Певала је константно по кући, до те мере да смо ми долазили у ситуацији да јој кажемо "Тићо, хајде молим те престани". Њена огромна љубав је била музика, уписала је средњу музичку школу, смер етно-музикологија, волела је српску традиционалну песму. Мајка Мирјана је била та која је пратила до школе, носила јој је виолончело до задњег дана, а ја... ја сам зарађивао - дрхтавим гласом рекао је Игор, застајавши током реченица.

Тешко је било сећати се свега онога што је Тијана волела, док јој насилно није одузет живот, а умилан глас претворен у мук.

- Имала је две омиљене песме, једна је песма "Лутка"; групе С.А.Р.С., друга "Тражим" Тијане Богићевић, чији су стихови уклесани у спомени плочи. Не могу да издржим када на радију крену те песме, морам да их пребацим, јер то је бол... Тијана је певала и у црквеном хору - испричао је Игор.


Била је увек ту да нас смири...

На питање водитељке како се њена старија сестра Сашка, након свега, носи са болним губитком, Игор каже да је њу заправо све стигло неких годину дана након злочина.

- Тих првих годину дана чини ми се да је она најмање била свесна, неки њени поступци су нама били чудни, а касније смо схватили да је она била у шоку. Сашка је данас једна краљица. Када Сашка, рецимо, направи неку глупост, онда је Тијана говорила "не можеш тако, хајде смири се". То јој сада много недостаје. Знате, Мирјана и Тијана су истог темперамента, ту су да стишавају ватру, а Сашка и ја смо стално у некој трци, доста темпераментнији. Тијана нам много недостаје, јер и када смо били у великим проблемима, она је била увек та која нас је смиривала - једва успевајући да задржи дах казао је Игор, гледајући на монитору поред себе слике своје кћерке.



Мислио сам биће лакше, али...

Јурићима се живот након 2014. године променио из корена. Остали су без бића које им је давало смисао животу. На један лицемеран и перфидан начин, судбина им је узела све оно за шта су живели, за шта су се мучили и трудили. Како и сам Игор каже, мислио је да ће време неке ране мало боље извидати, да ће оне можда постати ожиљци, али ипак нису. Оне и даље пеку и боле истом јачином.

- Једног човека сам сретао на гробљу, који је остао без сина и када ми је рекао: Игоре, биће ти много теже, мислио сам да греши. Мислио сам да можеш да се навикнеш да живиш са тим, али не. Најтеже ми је кад идем по средњим и основним школама, разговарам са том децом и размишљам како је Тијана могла да буде на њиховом месту. Могла је да има амбиције, као и сва друга деца, снове... Сваког дана ми је све теже - испричао је Јурић и додао:

- Она је безгрешно дете и зато, верујем у Бога. Верујем да ћемо се једног дана срести и све ово радим да бих добио прилику да једног дана будем са њом.