Министар одбране Александар Вулин говорио након свечане промоције пројекта „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату архивске грађе Војног архива“ у Дому Војске Србије


- Војска Србије је једна од најважнијих националних институција и она није никаква однарођена организација која се не бави својим народом. Ми смо чувар националних вредности, па смо и чувар националног сећања. Управо зато, тек 100 година касније, Војска Србије је смогла снаге да бар део наших страшних и огромних жртава из Првог светског рата попише и на тај начин направи и подигне највећи споменик свим нашим погинулим и свим нашим пострадалим – истакао је министар.


Према његовим речима, 100 година је изгледало као да смо незахвални, као да смо заборавили, као да смо због политике, због туђих идеологија, због туђе вредности, заборавили оне који су нас створили, који су нас одбранили.


- Хоћу да захвалим врховном команданту Војске Србије зато што је 2013. године, као министар одбране, покренуо ову иницијативу и што нам је омогућио, да се, ево сада коначно, на овај начин одужимо свим нашим славним и побијеним прецима. Народ који се усуди да заборави милион својих жртава, народ који не учини напор да попише све оне који су побијени, није народ који може да се нада памћењу и није народ који може да се нада да ће га једног дана његови потомци помињати по добром, помињати по оном великом и вредном што сте у свом животу учинили – нагласио је министар Вулин.

Данас, како је истакао министар одбране, бар симболично смо се одужили побијеним, данас смо рекли да никада нећемо дозволити ревизију историје.


Прочитајте још: Вулин: Сачували смо истину о Првом светском рату


- Данас смо рекли да српски народ памти, да је поносан и да хоће да каже једну велику и важну ствар 100 година након Првог светског рата – нису све жртве исте. Не могу бити исте жртве оних који су убијали на Мачковом камену и оних који су Мачков камен бранили, не могу бити жртве исте оних који су у препуним шабачим и црквама у Мачви и Подрињу палили жене и децу и они који су спаљивани. Ми смо данас рекли да се зна ко је жртва, а ко је агресор и да 100 година касније, једноставно, није прошло довољно времена да бисмо заборавили ко је рат започео, ко је рат водио, да претекне и да се одбрани. Нису сви исти, нису све жртве исте, а жртве српског народа заслужују највиши пијетет. Ако ми Срби не будемо памтили, ко ће онда памтити? – закључио је министар Вулин.