Боља дијагностика и лечење хематолошких болести

Б. Радивојевић

27. 09. 2019. у 13:51

У Београду, на стручном скупу хематолога, гостује више од 150 стручњака из САД, Британије, Италије, Немачке...

Боља дијагностика и лечење хематолошких болести

Фото Б. Ристивојевић

На највећем овогодишњем интернационалном скупу хематолога посвећеног мијелофибрози, који се одржава у Београду, од 26. до 28. септембра, окупило се више од 150 учесника и предавача из Америке, Велике Британије, Италије, Шпаније, Немачке, Аустрије, Хрватске, Србије и других земаља.

На конгресу предавања држе неки од најпознатијих светских хематолога, а предводе их проф. др Срђан Верстовшек (Хјустон, САД) и проф. др Александро Вануки (Фиренца, Италија). Дискутује се о свим актуелностима које се односе на две групе хематолошких болести - мијелопролиферативна обољења (МПН) и мијелодиспластични синдром (МДС). Септембар је иначе месец борбе против хематолошких болести.

-Циљ скупа је да се хематолошка обољења, првенствено мијелофиброза приближе и представе свим хематолозима из региона, а у фокусу су овога пута дијагносиковање болести и примена терапије - каже проф. др Андрија Богдановић, шеф одсека за високоспецијализовану хематолошку дијагностику Клиничког центра Србије.

Проф. др Срђан Верстовшек из чувеног МД Андерсон центра из Хјустона, ке да су мијелопролиферативна обољења (МПН) и мијелодиспластични синдром (МДС) болести коштане сржи које се по правилу манифестују превеликим бројем крвних зрна:


-Код неких пацијената са МПН, у коштаној сржи се развија фиброзно ткиво што доводи до значајног смањења производње крви, повећања слезине и јетре, губитка телесне тежине и многобројних неспецифичних симпотома, па им се животни век значајно скраћује. Тај тип МПН се зове мијелофиброза и предствља веома ретко, агресивно обољење. Добра вест је да иновативна циљана терапија постоји и примењује се у Србији, а развијају се и други нови лекови за обе групе поменутих болести.

Мијелофиброза најчешће погађа особе између 50 и 70 година старости, мада се може јавити и код млађе популације. Болест погађа једну особу на сваких 100.000 годишње. Више од 90 одсто пацијената са мијелофиброзом има увећање слезине, а 93 одсто пацијената је потврдило присуство чак седам симптома у тренутку постављања дијагнозе болести.

У најранијим стадијумима болести, многи људи немају симптоме и знаке мијелофиброзе. Како болест напредује, јављају се: осећај умора, слабост, болови и осећај пуноће испод ребара са леве стране тела услед увећања слезине, бледило коже, склоност појави модрица и крварења, појачано знојење током спавања, повишена температура, болови у костима.

Од краја 2016. године пацијентима у Србији је доступна иновативна циљана терапија, која у већини случајева мијелофиброзу уводи у стање хроничног обољења.

САВРЕМЕНА ТЕРАПИЈА

- Сви ми који смо оболели од мијелофиброзе, ове тешке, озбиљне и компликоване болести, веома смо срећни и захвални организаторима због тога што се овако значајан међународни скуп одржава у Београду-каже Сања Котур, председница удружења грађана за помоћ оболелима од мијелофиброзе.-Добра ствар је што осим што прате нова медицинска достигнућа, наши лекари размењују искуства у лечењу својих пацијената са лекарима из највећих светских центара. Такође, желимо да захвалимо Министарству здравља и РФЗО што су препознали проблем пацијената оболелих од мијелофиброзе и пре три године омогућили лечење савременом, иновативном терапијом која се примењује у свим развијенијим земљама. Захваљујући тој терапији квалитет мог живота је данас значајно бољи него раније.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације