Укида се порез на велико срце?

ГРАЂАНИ у Србији су све већи добротвори. Најосетљивији су на тешке, безизлазне здравствене проблеме својих комшија, суграђана и деце. Прошле године су по великодушности премашили фирме. Остаје питање да ли би ови износи били још већи када би држава на доброчинство узвраћала ослобађањем од пореза.

Компаније и грађани у Србији су у 2018. години донирали 27,3 милиона евра. То је мало виши износ у односу на 2017, када је, према подацима организације Catalyst Balkans, донирано укупно 27,1 милион евра.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Дајте крв - спасите живот

- У 2018. години, према нашим забележеним подацима, грађани су први пут откако спроводимо истраживање донирали више него пословни сектор - истичу у овој организацији. - Дакле, од 27,3 милиона евра, грађани су донирали 43 одсто, компаније 39 одсто, а остатак чине истакнути појединци, приватне фондације и други дародавци.

До сада су увек компаније биле те које су највише донирале.

- Ова промена у 2018. години не значи да су донације компанија опале - оне су остале на истом нивоу, али су грађани били много солидарнији - оцењују у Catalyst Balkans-у. - Од почетка истраживања до данас постоје четири области за које се највише донира: здравство, подршка маргинализованим групама, образовање и смањење сиромаштва. Једна трећина свих донација одлази на лечење наших суграђана и набавку опреме за болнице, а једна четвртина на подршку маргинализованим групама.

Србија је крајем прошле године добила и Савет за филантропију, формиран с циљем стварања подстицајног окружења за доброчинство у нашој земљи. Чланови овог савета су, између осталих, и министри финансија, здравља, рада, просвете..., директор Пореске управе, градоначелник Београда, али и непрофитне организације. Управо је Савет за филантропију, у марту ове године, донео одлуку о образовању Радног тела за дефинисање критеријума за ослобађање појединачних донација од ПДВ-а.

- Задатак Радног тела је да дефинише критеријуме и начине за ослобађање појединачних донација од ПДВ-а који ће створити подстицајно окружење за донирање, узимајући у обзир позитивне примере из земаља чланица Европске уније - речено је "Новостима" у Министарству финансија. - С тим у вези, Радно тело разматра могућа решења, посебно узимајући у обзир да начин остваривања ослобођења не треба да буде компликован за привредне субјекте - донаторе, али да треба да буде довољно сигуран у смислу спречавања евентуалних злоупотреба, а све у циљу очувања буџетских прихода Републике Србије.

У Министарству финансија подсећају да донације у новцу нису предмет опорезивања ПДВ-а.

Тако је, на пример, слање СМС-а на хуманитарне бројеве за помоћ болеснима и угроженима ослобођено пореза. На рачунима мобилних оператера на цену оваквих порука не зарачунава се ПДВ од 20 одсто. Исто важи када се новац донира и некој хуманитарној организацији која није обвезник ПДВ-а. Међутим, када та организација прикупљеним новцем купује конкретну робу као помоћ - храну, одећу, грађевински материјал..., њу плаћа по малопродајној цени, која укључује ПДВ. Исто важи и када нека фирма донира робу - на њу мора да обрачуна и плати ПДВ, као да ју је продала.

- Полемике о потреби ослобађања хуманитарних донација од обавезе плаћања ПДВ-а трају од увођења ПДВ-а у наш порески систем - каже, за "Новости", Александар Васић, члан Управног одбора Удружења пореских саветника Србије. - За неке донације, као на пример оне које се примају по међународним уговорима о донацијама, већ је прописано пореско ослобађање при увозу уколико је тим међународним уговорима предвиђено да се из тих средстава неће плаћати порез.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Реновирање, па нова зграда Инфективној

- Евентуално пореско ослобађање од обавезе плаћања ПДВ-а на донирана добра могло би дати позитивне ефекте на повећање обима донација, мада и плаћен ПДВ чак и на донирана добра јесте јавни приход којим се, између осталог, финансирају и потребе здравства и образовања, санирање последица елементарних непогода и слично - указује Александар Васић. - Евентуално ослобађање хуманитарних донација од обавезе плаћања ПДВ-а, уз пореске повластице које се прописују Законом о порезу на добит, морају обезбедити, са једне стране, праведност у опорезивању, али и ефикасан систем контроле коришћења повластица.

НАЈВИШЕ У НОВЦУ

Од 2.773 забележене добротворне акције у претходној години, 90 одсто њих су биле донације у новцу, 5,7 одсто у роби, 1,8 одсто у виду професионалних услуга, а 1,7 одсто је било волонтирање. Остатак су комбиноване донације, показују подаци Catalyst Balkans-а.

КОМПЕНЗАЦИОНИ ФОНД

Већина донација у Србији - 58 одсто, према подацима Catalyst Balkans-а, искоришћена је у хуманитарне сврхе, као вид једнократне помоћи, са краткорочним ефектима. Ипак, једна трећина свих донација има дугорочне, развојне ефекте.

- Овај однос хуманитарних и развојних донација највише говори о стању у држави, а не о стању доброчинства - истичу у овој организацији. - Али то је управо аргумент који треба да имамо у виду када говоримо о пореској политици. Ми као друштво и као држава морамо да препознамо значај доброчинства, и зато жељно ишчекујемо прве резултате рада Савета за филантропију: повећање неопорезиве основице за стипендије и оснивање компензационог фонда којим ће се рефундирати ПДВ на донирану храну и робу.