Југин је свемир знао у прсте

ДАНИМА се планета присећа првог човековог искорака на Месец и мисије "Аполо 11". Сви светски медији враћали су кадрове тог првог космичког искорака који је човечанство направило. Ипак, у нашој историји један човек је деценијама био неприкосновени познавалац свега што се дешавало у свемиру. Био је то Миливој Југин, човек чији глас су могли да чују и гледаоци ондашњег директног телевизијског преноса.

У нашу историју Југин је ушао изговарајући речи: "Драги гледаоци, не знам да ли до вас допире ова грмљавина. Земља под нама дрхти. Све се тресе. Ово је призор ужасан и величанствен. Први људи кренули су на Месец."

Југин је потом, за "Новости", много пута преносио утиске које је донео као посматрач овог историјског лансирања. Међутим, у легенду је ушао као изузетан познавалац свих светских космонаута, од америчких до совјетских. Наш тадашњи новинар Тоша Мутавџић сећа се како је Југин обожавао "Новости", волео је да сврати у нашу кућу, ћаскао са новинарима и причао анегдоте о астронаутима. Посебно је волео да их описује, какви су заиста када нису под лупом јавности.

Мутавџић се сећа када је Југин у нашу редакцију довео Сергеја Леонова, првог човека који је ван свемирског брода изашао у космос. Совјетски космонаут је детаљно, али духовито, причао о томе како се запетљао у "пупчану врпцу", односно свемирско црево које га је спајало са летелицом, и како га овај инцидент умало није удавио, али се ипак, на крају, некако извукао из ове невоље.

- Југин је био човек невероватне енергије - сећа се Мутавџић. - Увек је био усмерен на догађања у свемиру, најзад, био је високообразован човек, ваздухопловни инжењер, конструктор авиона и стручњак који је своја знања усавршавао широм света. Где год се појавио у свету, његов углед био је огроман.

ПОШТОВАО ГА ЦЕО СВЕТ

Колико је Миливој Југин био поштован, говори и један наизглед небитан детаљ. Совјетски космонаути су имали време које би проводили опуштајући се, а један од таквих начина био је одлазак на пецање. Једном су и нашег стручњака позвали да им се придружи, а то није била мала част. Препричавао је то дуго, сећајући се руске зиме, леда у којем би пробушили рупу за риболов, и бунде у коју су га обукли да не би промрзао.