СЕДНИЦА СЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ: Четири сата велике матуре

ДРЖАВНА или велика матура која се уводи у школској 2020/2021. години имаће 40 задатака, од тога ће 10 задатака бити са основног нивоа, 20 са средњег нивоа и 10 са напредног нивоа. Испит ће трајати четири сата, а број бодова биће различит у односу на ниво задатака. Гимназијалци ће полагати испите из српског језика и књижевности, из математике и из предмета по избору. Матура ће се полагати истог дана у целој Србији, и то у јуну и у августу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Велика матура замењује пријемни

Ове податке изнела је у среду Марија Крнета из Министарства просвете, на седници Сената Универзитета у Београду представљајући пројекат државне матуре коју ће полагати средњошколци и која ће бити услов за упис на факултете. Она је додала да ће тестови бити засновани на основу општих стандарда постигнућа ученика, да се очекује да основни ниво савлада 80 одсто ђака, средњи око 40 одсто и напредни до 30 одсто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Проба државне матуре у марту 2020.

Ђаци средњих стручних школа полагаће српски језик, математику и стручни испит. Ученици уметничких школа имаће српски језик, наставни предмет и уметнички наставни предмет. Трогодишњи образовни профили полагаће само практични испит. Ученици средњих стручних школа моћи ће да упишу одговарајуће факултете, али је питање да ли ће факултети вредновати стручни испит са државне матуре или ће тражити додатну проверу знања.

Представници факултета имају доста недоумица око државне матуре.

- На факултетима где има много кандидата за упис, попут ЕТФ, ФОН или Медицинског факултета државна матура овако како је предвиђена неће дати добру класификацију бруцоша. Може бити проблема са рангирањем. Затим, мора да буде јасно како ће се уписивати деца из гимназија и деца из средњих стручних школа. Брине и регуларност, јер у поступку одржавања државне матуре има много учесника, нема контроле универзитета, а такође споран је и део који се односи на то да деца 40 задатака раде четири сата, јер ће то њима тешко пасти - рекао је на седници Сената проф. др Миодраг Поповић, члан Националног савета за високо образовање и бивши декан ЕТФ.

И декани сматрају да државна матура не би смела да буде "експеримент на живо" и да Министарство просвете и факултете чека велики посао, као би се све дилеме разрешиле.

Др Весна Тодорчевић

ИЗАБРАНА ВЕСНА ТОДОРЧЕВИЋ

СЕНАТ УБ изабрао је др Весну Тодорчевић у звање редовног професора на Факултету организационих наука. За њен избор гласало је 27 чланова, три су била против, а седморо уздржано. Сенат је претходно тражио од Већа научних области додатно образложење зашто су се негативно изјаснили о реферату Тодорчевићеве. Образоложење није стигло, па је ректорка проф. др Иванка Поповић одлучила да се гласа о избору Тодорчевићеве у више звање. Тиме је окончан случај у ком је професорка ФОН тврдила да јој колеге на дају да напредује јер има троје деце, па наводно тврде да је због дугог боловања недовољно стручна.