КОМЕНТАР: Мађарски

ПРАВНИ факултет у Новом Саду правоснажно је осуђен за дискриминацију. Од мађарских бруцоша тражено је ништа мање него да знају српски - језик на коме ће студирати и ако желе да буду судије или адвокати, касније радити. Мађарска невладина организација видела је дискриминацију у тесту којим факултет проверава да ли су кандидати способни да слушају наставу и полажу испите на званичном већинском језику.

Иста организација већ је добила један спор, када се изборила за пријемни на мађарском. То, међутим, није довољно, већ сада "жуља" што студенти морају да знају језик земље у којој живе.

Прочитајте још - ТУЖИЛИ ФАКУЛТЕТ ЗБОГ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ: Мађаре вређа тест из српског језика

Није спорно што се млади Мађари боре за примену свог језика. Али већ на први поглед, нелогично је да једна НВО закон познаје боље од стручњака Правног факултета. Степен апсурда се рапидно повећава чињеницом да, према образовним законима, факултет - није погрешио.

Нигде осим у Србији не може да буде спорно то што неко подразумева знање службеног језика. У комшијској Мађарској матура се полаже искључиво на мађарском, на ком су организоване и студије. И у Немачкој се студира на немачком. У целој Европи је то све нормално и нико се не жали на дискриминацију и вређање националних осећања.

За законе о мањинским правима Србија добија похвале из Европе. У Војводини се настава одвија чак на 13 језика. Пријемни на свом језику, по мађарском "тужбеном" моделу, може да затражи чак десет мањина - од Хрвата до Русина.

Једног дана, када и Црногорци у Војводини, који већ имају право на пријемни на матерњем, почну да студирају на свом (за који кажу да заиста постоји!) језику, ваљда ће нестати и дискриминације. Па и по цену да српски дотад буде - заборављен.