ЈУБИЛЕЈ НОВОСТИ: Читалац је проницљив човек

Пише: Мирко Стаменковић, главни и одговорни уредник (1969-1972)

09. 10. 2018. у 13:02

ЈУБИЛЕЈ НОВОСТИ: Читалац је проницљив човек

Слободан Глумац, први главни и одговорни уредник

Записи о настанку, прохујалом времену, успону, грешкама и људима. Партија и држава су се мешале ако дође до "политичке грешке", И онда је одлазио главни уредник

"НОВОСТИ" су разбиле шаблон медијске "униформисаности" у новој Југославији. Прелазили смо, истина опрезно, границу "тада дозвољеног". Пре свега у начину казивања...

Наш једини нобеловац Иво Андрић је једном проликом рекао:

"Читалац је оштроуман, проницљив човек, искуснији можда од писца и богатији знањем, са бољим укусом, строжом мером. То је строг судија, али и драгоцен сарадник."

Трудили смо се да се тога придржавамо. И то је дало резултате. Наравно, уз повремене кризе, које су увек морале да се превазиђу нечим новим у уређивачком концепту.

Позабавимо се, за тренутак, специфичностима у самом покретању листа.

Није то била одлука никаквог форума или потреба неке друштвене организације. Време је било изазов. Користили смо прилику када је Партија тражила себе у другачијој држави од оних на истоку.

Другачија у много чему, "Борба" је прва која је покренула и свој вечерњи лист. "Борба" је већ била орган Комунистичке партије Југославије, а онда Савезног одбора Социјалистичког савеза. Од настанка до престанка, увек са амбицијом или потребом да буде "савезни лист". "Политика" се сматрала "српским листом", захваљујући традицији и свесној намери владајуће политике да увек има "арому грађанског листа". Свака република је брзо по ослобођењу покретала свој републички дневник.


Прочитајте још - СЕРИЈАЛ О ЈУБИЛЕЈУ "НОВОСТИ": Увек корак испред осталих


ЗАХВАЉУЈУЋИ том свом статусу у држави, да је била под контролом највиших партијских и државних форума у Југославији, нико није постављао питање чије су "Вечерње новости". Веровали смо да смо и ми "државни"!

Стицајем тих околности, "Новости" су својом уређивачком политиком - управо зато што нису биле "ничији орган", али су у много чему личиле по спољном изгледу на западне "вечерње листове" - тиражно пристизале "Борбу", а затим је и надмашиле.

Друштвене промене су ишле наруку "Новостима". Ширила се гама недељника и других новинских жанрова. Касније су се појављивали листови који су "пипали" терен западне жуте штампе, али их тржиште није прихватило.

У ТИМ условима, када је реч о друштвеним или политичким организацијама, и када је дошло и до економских реформи у земљи, које су увеле и неке тржишне законе и самосталност онима који су живели од тржишта а не од дотација, "Новости" су се нашле, условно речено, на "ничијој земљи". И кренуле "својим путем". Што не значи да су могле да избегну сваку контролу над медијима, јер је то био саставни део укупних друштвених законитости. Али у многим "ситним прекршајима" гледало нам се "кроз прсте".

Делом и због тога што су у "Борби" директори били из врха Комунистичке партије, а много више зато што је редакција имала слуха да у почетку "бежи од крупне политике", а касније да то казује на начин који је истинит, али са "умекшаним" закључивањем.

Тиме је могуће објаснити како је дошло до одступања од "тврдих законитости" улоге штампе у градњи новог друштва.

"НОВОСТИ" су почеле да освајају републички "простора" многобројним издањима. Што значи - у делу листа смо пратили најбитнија збивања у Републици, а касније и у свакој регији. А пошто нам ни републичка власт ни локалне власти нису биле оснивачи, онда смо то чинили слободније, чиме смо добијали читаоце, али и противнике у локалним политичарима.

Прочитајте још - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Рађање вечерњег листа

Раст листа је наметао не само унутрашње организационе промене, већ и неке дотле незамисливе потезе. Рецимо, формирање Фонда капиталне изградње, који је био прихваћен у кући, и којим смо одшкринули врата будућем акционарском односу који је био озакоњен у последњим данима целовите Југославије.

ПРИХВАТАЊЕМ других издања која су постојала у кући "Борба" ("Кекец", на пример), али и покретањем сопстевних недељних издања ("Жена", "Свет", "ТВ новости)", измицали смо контроли и политичком, али и финансијском руководству куће, и стварали "сопствени забран" у коме смо гајили нешто ново и дотле непознато у српском новинарству.

За оно време, револуционарни потез био је када смо променили систем награђивања, који смо звали "Од нуле до милиона". А то је подигло елан оног највиталнијег и најбитнијег стваралачког дела у новинама.

"Новости" су биле и једини дневни лист који није имао споља постављен друштвени издавачки савет, већ су га почетком седамдесетих година прошлог века саме оформиле.

ГЛАВНИ уредници Слободан Глумац и Богдан Пешић имали су искуства када је реч о типу новина "западних вечерњака". Пренели су оно што је "Новости" концепцијски разликовало од осталих дневних листова, али не и жанр, не и оно што смо на Западу звали "жута штампа".

Између њих двојице, две године, пре одласка на место дописника из Рима, "Новости" је водио и Василије Краљевић.

Дакле, узет је западни концепт, али не и навика људи на Западу, који су куповали новине с крупним насловима, сликама и језгровитим текстовима, не би ли их прочитали током вожње у градским или приградским линијама на повратку с посла до куће. И онда их једноставно остављали у корпе за отпатке. Код нас, у градски превоз се једва и улазило, путник није имао шансу ни нос да обрише а камоли да чита новине... Куповао је новине да би их читао код куће.

НОВИНЕ су продукт који мора да има своју "арому", свој "посебан лик", а поготово тематику која се неће наћи, ако не по садржини, а оно по начину обраде, и у другим листовима.

Ипак, за судбину "Новости" веома је важно то што су људи из "Борбе" имали и стрпљења и поверења у оне којима су давали управљачку палицу. Јер, директори "Борбе" су одлучивали о првим људима у "Новостима", а не неки форум. Партија и држава су се мешали ако дође до "политичке грешке". И онда је главни уредник одлазио, "по потреби службе", на неко друго место.

Тираж, а тиме и граница рентабилности, у нормалним приликама, одређује судбину новине. Наравно, има и изузетака. Републички дневници, а имале су их све републике, нису дуго морали да мисле о својој судбини. Живели су на буџету. Њима су "Новости" највише и сметале. Тираж им је падао, и републички руководиоци су имали проблем - зашто финансирати нешто што се не чита, али су и они били ускраћени за простор, јер су се у листовима из Београда појављивали ретко?!

Један од разлога успеха "Новости" је то што истински мајстори - "забављачи", никад нису потиснути, али су допуњени "играчима који добро баратају политиком". А и они - прилагођени "Новостима".

ДОБРИЦА Ћосић, наш велики писац, са осматрачнице после педесет година, о времену настајања и значају "Новости", рекао је следеће:

- "Вечерње новости" се рађају док Милован Ђилас, члан Политбироа ЦК Савеза комуниста Југославије, одговоран за идеологију, објављује у "Борби" своје Савремене теме, у којима се радикално разрачунава са стаљинистичком идеологијом и залаже за темељну демократизацију Савеза комуниста и друштва, због чега ће га три месеца касније Титов Политбиро и ЦК СКЈ осудити за опасно идеолошко скретање, проглашено од Кардеља за бернштајновски ревизионизам.

И у Србији и у Југославији је покретано много листова. Већина их је живела највише годину дана, а неке само једно лето.

А "Новости" су управо у том времену направиле вртоглав успех у тиражу, али и у квалитету листа. Од забавно-друштвених, трансформисале су се у озбиљне политичко-економско-забавне новине.

Догађало се то шезедесетих и почетком седамдесетих година прошлог века. Тешко је наћи годину у том периоду битисања "Новости" а да тираж није чинио неочекиване скокове. Упркос бочним ударима не само од конкуренције, већ и од људи из власти.

СУТРА: Битка за професију и тираж

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Дејан

09.10.2018. 15:35

Одличан текст. Било би добро знати да ли је било проблема у комунистичком режиму због употребе српског писма. Да ли су се Новости сусретале са таквим проблемима?

HANGOVER

09.10.2018. 16:36

Zato danas kvarite svoj ugled pisanjem o "Zadruzi", "Parovima" i slicnim glupostima. Da ne spominjem nicim izazvane hvalospeve o izvesnim "estradnim" likovima. Malo vise kulture i feljtona a manje novotarija.

Жика Живац

09.10.2018. 21:03

Смета ми у "коментарима" форсирање ботова од стране администратора. Већина је невероватно дилетантска и види се кухиња која затрпава Новости глупим коментарима.