СЕРИЈАЛ О ЈУБИЛЕЈУ НОВОСТИ: Увек корак испред осталих

ПРИХВАТИО сам се тога да сведочим о расту листа, успону и падовима од дана настанка "Новости". О оним радостима када смо били у жижи збивања, у борби на тржишту, пењући се на сам врха тиражног трона у СФРЈ. Али и о покушајима да се измигољимо испод паске политичара. Поготово када смо се суочавали с руководствима неких република, бранећи право на истину и слободу другачијег мишљења!

Тиражна доминација је ствар умећа утицаја, али не и подилажења јавности, у откривању и добрих и лоших ствари, чувајући се проклетства жуте штампе, која прелази не само границу доброг укуса већ и моралних скрупула.

Није реч о професионалној мудрости, већ о ризику. У тадашњим условима, поготово. И то ризику који нас је свакодневно искушавао у спремности да трпимо ударце, али и да даље настављамо путем "већ освојеног парчета слободе", како не бисмо разочарали читаоце.

Биле су то године у којима је идеологија политике притискала морал људског интегритета. Веровали смо у праведније, социјалистичко друштво, које нисмо стигли да изградимо.

Још смо видали ране сукоба са Информбироом 1948. године, када је Стаљин тенковима хтео да сруши легитимно изабрану владу у Београду, а западни савезници су 1953. године послали жандармерију поражене Италије, Хитлеровог савезника, да "ослободи" Трст од наших партизана.

Понижавајуће!

И питање је колико је праведно многе потезе тадашњег руководства гледати само кроз сопствену диоптрију. Кроз своју судбину.

ПИШЕМ о ономе што се урезало у сећање, што не бледи ни после толико деценија. Наравно, неке ствари су освежене деловима написа са пожутелих страница из комплета "Новости".

Отуда, реч је о периоду који је био тежак, изазован, али је требало да омогући полет у изградњи земље.

Трудио сам се да догађања из тог времена ставим у раван историјског следа. Јер су та дешавања обележила живот "Новости", државе, али и живот неколико генерација новинара.

Покушао сам да избегнем субјективизам, личне емоције и убеђења. Најчешће без накнадног критичког осврта на лист. И на друштво. Са намером да остане онако како сам то тада доживљавао.

Тамо где сам се колебао да ли се могу поуздати само у своје сећање или забелешке, послужио сам се цитатима из мемоара оних за које сам веровао да не улепшавају, али и не руже стварност. Слично је и са цитатима из архив, који су у међувремену отворени.

Користио сам, наравно, и записе оних који су били у епицентру збивања - у друштву и политици - јер су и сами били везани за "Вечерње новости".

"Вечерње новости" јесу у многим ситуацијама биле корак испред осталих. Вукао нас је тираж. И самоувереност да можемо и смемо, због чега смо ретко кад пристајали да се покорима захтевима партијских форума. И онда и сада, важила је она стара народна - што не платиш на ћуприји, платићеш на мосту.

И плаћали смо!

НИСМО веровали и прихватали да ће нас, рецимо, развој телевизије једноставно избрисати са тржишта. Веровали смо у себе и могућност да се прилагодимо времену. Храбрили смо себе тиме да много тога зависи од наше креативности, прилагођавања законитостима новог времена. Трагали смо за вакцином против безнађа и предаје.

"Новости" су показале да је то могуће. Главни уредници, заправо, великани новинарства као што су Богдан Пешић и Вања Краљевић, за разлику од многих касније, поштено су признавали да им не лежи таква борба и враћали су "свој мандат". Коме? Слободану Глумцу, наравно. Човеку окупираном филмом (био је у "Комисији за одобравање филмова који ће се приказивати у Србији"), страсном кладионичару на коњским тркама и човеку који се није дичио личном храброшћу, али се никада није крио ни иза кога, ако би новине биле пред "судом моћи". Два пута је одлазио са функције због преслободних потеза својих сарадника, а не због својих грешака.

Тираж је био и понос, и реалност, али и изазов који нас је често доводио на сечиво ножа. "Новости" су имале тираж већи од свих републичких дневника заједно!

У МЕДИЈИМА је посебно умеће помирити интерес читалаца и интерес друштва. Поготово ако услови нису такви да се власт бар делом осећа одговорном за очување слободе говора.

И то је оно о чему наш велики писац Добрица Ћосић говори као о "за дух изазовном и опасном времену, ризичном за сваку слободнију и личнију мисао". Мислећи, са дистанце од пет деценија, на време у којем су "Новости" настале.

И то има посебну вредност, јер је Ћосић свакако непристраснији од оних који су у тим новинама радили. Рекао је истину - било је то одиста време у којем је ситница могла да одлучује о судбини не само писца, већ и новине.

Дакле, када је рат већ почео да се заборавља, Савезници су решили да Трст врате пораженој Италији?! То време историја бележи као Тршћанску кризу.

Италија јесте поражена, али је по друштвеном уређењу била ближа срцу Британаца и осталих победника са Запада, него наша Југославија са својим социјалистичким идејама.

Тиме је била јасно повучена граница опредељења и толеранције. А ту је и чињеница да је остварен јалтски споразум Рузвелта, Черчила, Стаљина и да ће утицај над Југославијом бити по принципу пола-пола.

Тако су Савезници, чином узимања Трста, хтели да нам ставе до знања не само ту разлику, већ и да нас понизе: начином на који су ослободиоци Трста морали да га напусте. Послали су поражене италијанске жандаре да га преузму!

ПОКРЕТАЧИ "Новости" су уочили да постоји "глад за информисањем". Добар инстинкт људи у "Борби" допринео је рађању листа који је касније био тиражнији од било којег дневника у тадашњој СФРЈ.

"Новости" су лист који је надживео свог родитеља - "Борбу".

Није било услова да опстану новине које нису биле у духу времена коме су припадале, ослобођене од наслеђених стаљинистичких догми о људским и друштвеним слободама.

И управо те промене у друштву омогућиле су да се "новорођенче" разликује од родитеља. Без обзира на то што су новине стварали исти људи који су се калили у "идеолошки стаменој" "Борби". У времену када је "Борба" била на врхунцу своје моћи, са тиражом преко 700.000 примерака дневно и када је пленила пажњу рубриком "Против клевета и лажи". Наравно, Информбироа.

Одувек је постојала ограничена слобода медија свуда у свету. Самим тим што су новине у власништву приватника или акционара, државе или странке, оне су и усмерене на опредељење оних који су у њих уложили свој капитал или моћ. То значи да у сваком режиму, власт, држава и друштво имају своје механизме усмеравања и управљања "ослобођеном" слободом.

ДАТУМ настанка листа је познат. Био је 16. октобар 1953. године. У хроникама и записима, и после шест и и по деценија, опстају бар две, истина, тек донекле подударне верзије о томе како су настале.

Неподударност је у тврдњи - да су "Новости" покренуте после дужег размишљања.

Међу живима нема ниједног који је био непосредно присутан, који би описао сам чин рађања идеје о вечерњем листу, а не вечерњем издању "Борбе". О неком истраживању тржишта, у то време, није било ни говора.

Дакле, могуће је истраживати да ли је идејни творац враћања Београду вечерњег листа, а не ванредног издања "Борбе" - искључиво Владимир Дедијер. Можда и неко из предратне гарде новинара или колегијума "Борбе". Било би погрешно искључити ту могућност. Директор куће је свакако био Вељко Влаховић.

Неспорно је, ма чија била, идеја је била одлична!