Шта нам доноси дуално образовање?

„ДОК уче теорију, ђаци у компанијама у пракси пролазе и потврђују све оно што су прочитали у уџбеницима“. Да ли је то поједностављено дуално образовање, једна од главних тема у нашим медијима у протеклом периоду?

Прочитајте још: Дуално образовање шанса за посао

Тема јесте „горућа“ јер, са једне стране, привредници већ дуго не крију да млади по завршетку стручних школа немају знање које је функционално, док са друге стране млади често говоре да им послодавци траже радно искуство које по завршетку школовања они нису добили. Чини се да дуално образовање представља излаз из овог зачараног круга и „мири“ једне и друге. Јер, и једни и други се слажу да је неопходно да ђаци уче на лицу места, у компанијама које раде по најбољим светским стандардима. Рекло би се, стога, да је дуални модел образовања у интересу свих, и система образовања и привреде, али што је најважније – младих људи, односно свих оних који одмах по завршетку стручних школа желе да почну да ред.

Прочитајте још:Аустријска подршка дуалном образовању и дигитализацији привреде

Шта на то кажу они који су „на лицу места“? Наташа Зечевић, директорка Техничке школе „23. мај“ у Панчеву где је отворен нови образовни профил „Техничар за прераду нафте и гаса“ и где концепт дуалног образовања већ „живи“, каже да постоје бројне предности овог модела који је у панчевачкој школи направљен у сарадњи са инжењерима НИС-а. „Компаније ће добити кадар који одговара специфичним захтевима посла, ученици ће имати могућност да се запосле после завршене школе, а наставници ће унапредити своја практична знања и радиће са децом која су мотивисана да уче“, објашњава она, додајући да су Новим Законом о дуалном образовању, школе и компаније обавезане да ближе и боље сарађују.

„Основни задатак средњег стручног образовања је да оспособи ученике за рад. То је могуће само уз помоћ компанија које треба јасно да поставе стандарде квалификација. На основу тога, школе и наставници тачно знају шта су исходи образовања и шта један техничар треба да зна, уме и може“, закључује Зечевић.

Ово није једини пример на којем НИС ради на образовању младих. Ова компанија у сарадњи са Рударско-Геолошким факултетом из Београда и Техничким факултетом „Михајло Пупин“ у Новом Саду акредитовала је неколико смерова за потребе бизниса у нафтној индустрији, док је у Техничкој школи у Зрењанину отворено одељење трогодишњег образовног смера „Руковалац постројења у производњи нафте и гаса.

И Никола Ћурчин, директор Електротехничке школе „Никола Тесла” из Панчева у потпуности је сагласан да компаније и образовни систем требају да сарађују. „Суштина средњег стручног образовања је у примени теоријских знања кроз вежбе и практичну наставу. Компаније су те које ће кроз своја планирања људских ресурса моћи да користе систем средњег стручног образовања у складу са својим потребама и интересовањима ученика“, наводи Ћурчин. Према његовим речима, сарадња коју је ова школа остварила са НИС-ом у виду практичне наставе, допринела је квалитету образовања, јер је рад у савременим условима подстрек и за наставнике и за ученике, што је допринело повећању броја заинтересованих ученика за стручне смерове. „Ове године после више од деценије, уписали смо чак седам одељења, што је преко 200 ученика“ истиче Ћурчин.