ДЕЦА која су рођена са аномалијом ува, али и одрасли који су без њега остали због трауме или болести, имају могућност да у овом делу света једино у Србији свој проблем реше на здравствено и естетски најбољи начин, и то на упут.

Изузетно компликовану, двоактну технику реконструкције ушне шкољке, за коју, рецимо у Америци, пацијенти морају да издвоје од 60.000 до чак 100.000 долара, код нас примењује доктор Александар Урошевић, специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију у Клиничном центру Србије. А он је учио од најбољих - на Клиници “Бизет” у Паризу, од професорке Франсоаз Фирмин, водећег стручњака у свету за реконструкцију ушне шкољке.

Ретко који светски специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије може да оствари привилегију коју је, стицајем околности, доктор Урошевић добио - да осам месеци проведе у Паризу. Једноставно, професорка Фирман нема много времена и бира кога ће да научи овој техници. У Јапану, код професора Нагате, који је развио технику коју је проф. Фирмин значајно унапредила, лекари из целог света плаћају обуку по 1.000 евра недељно, а потребни су месеци да би савладали овај захват.

- Само неколико хирурга у свету постиже резултате приближне онима које има професорка Фирмин у овој области, и изузетно је тешко добити позиције за усавршавање - прича, за “Новости”, доктор Урошевић. - Током осам месеци проведених на Клиници “Бизе”, асистирао сам проф. Фирмин приликом операција реконструкције ушне шкољке, каквих она годишње уради више од 200. Пацијенти из целога света долазе код ње на операцију. У току своје каријере, од 1984. године, када се фокусирала на ову област хирургије, урадила је више од 2.200 оваквих операција, а прошле године објавила је уџбеник из ове области.

Доктор Урошевић је у петак у Институту за мајку и дете “Др Вукан Чупић” са колегом др Александом Влаховићем, специјалистом за дечју пластичну и реконструктивну хирургију, урадио четврту реконструкцију ушне шкољке од повратка из Париза. Досад је оперисао три пацијента са урођеним аномалијама и једног којем је реконструкција ува морала да се ради због трауме.


Изазов За ушну шкољку узима се хрскавица из ребра

- Дугујем велику захвалност др Влаховићу, директору доценту др Радоју Симићу, као и целом тиму Института за мајку и дете, јер су омогућили да се ова врста операције први пут реализује у Србији - каже др Урошевић.

Реконструкција ушне шкоље је посебан изазов за хирурге у области пластичне хирургије главе. Досада, код нас, а и у ширем региону, није никад примењиван хируршки алгоритам који је успоставила проф. Фирмин, а који, показало се, даје најбоље резултате. Исход оваквог приступка реконструкције је уво које изгледа најприближније природном уву. “Прављење” ушне шкољке од алопластичних материјала, рецимо, изузетно је скупо, а при томе и повезано с великим бројем компликација. Протезе су естетски неприхватљиве и оне се користе као крајња солуција.

- Предуслов за спровођење ове операције је да су пацијенти старији од девет година и да имају обим грудног коша већи од 60 центиметара - објашњава др Урошевић. - Узраст детета је битан како би оно било довољно свесно и самостално пожелело овакву операцију. У овом узрасту је уво, које је нормално, већ достигло величину ува одрасле особе, па се према њему може моделовати друго. Први акт операције траје од пет до седам сати. Узима се најпре ребарна хрскавица, обично са једног од ребара - од шестог до деветог ребра, са исте стране где се реконструише уво. Затим се припрема кожни џеп на месту где ће се реконструисати ухо.

Потом се, објашњава наш саговорник, моделира ухо од хрскавице на врло специфичан начин, и у последњем делу операције модел се убацује у формирани џеп и после сукције (усисавања) већ се назире отисак ува. После четири дана се скидају дренови, а после 15 конци. Други акт се ради најраније шест месеци после првог акта. Тада се уво одваја и прави се жлеб иза њега.

Већ после десетак дана се види облик ува који током наредних месеци постаје све лепши како кожа прилеже за хрскавицу. Крајњи резултат се види тек после другог акта операције.

ЧЕШЋЕ ПОГОЂЕНО ДЕСНО

Са аномалијом ува рађа се четворо од 10.000 деце, а у неким популацијама, рецимо у Јапану и Кини, учесталост ове аномалије је већа. Доктор Урошевић каже да је десно уво погођено дупло чешће него лево, док су оба деформисана у свега 10 одсто случајева. Када је једно уво нормално, оно задржава и функцију слуха.