АЛАРМАНТНО: За добар селфи ризикују живот

ФОТОГРАФИСАЊЕ самих себе на крововима зграда, вагона, на рубу литица, ивици водопада, замрзнутом језеру, у брзој вожњи или при наиласку воза, узима све више живота. У жељи да направе што бољи и занимљивији селфи, млади широм света страдају, па је број "селфи смрти" у порасту. Најчешћи узрок "селфија смрти" су пењање на возове, а онда пад са литица и зграда. Просечна старост страдалих је око 21 године, а највише ових несрећа догодило се у Индији, затим у Русији, САД, Шпанији. Србија, нажалост не заостаје за овим трендом.

Шеснаестогодишњи младић М. Н. из Лесковца задобио је недавно тешке телесне повреде од струјног удара на главној Железничкој станици, док је покушавао да направи селфи на једном од вагона.

- Млади су постали опседнути фотографисањем - упозорава психолог Мерица Буј Бјелогрлић. - И док се пре неколико година селфи сматрао менталним поремећајем, данас га видимо као тренд, сервирану вредност која нам долази из света. Девојчице се већ од петог разреда фотографишу и по неколико пута на дан, траже најбољи профил како би изгледале лепше, а онда "каче" слике на друштвене мреже. Са фотографијама на "Инстаграму" не заостају ни момци. Ипак, не можете да објасните деци да није нормално сликати се по цео дан, када и њихови родитељи раде то исто. Сликама сада сви "документују" где су и с ким су били, шта су појели, купили...

У ЕРИ селфија свако је своја звезда, па психолози примећују да је међу младима све више нарцисоидности а све мање емпатије. Нема више дружења и комуникације, људи су окружени лажним пријатељима, а "популарност" броје лајковима.

- Млади данас немају слуха за друге, међу њима нема дружења, постају отуђени, стављају себе у центар света. Селфијима уједно стварају нереалну слику о себи и другима, не схватајући да и други исто тако лажно представљају свој начин живота. Верују да су "лајкови" потврда њихове личне вредности, па су, да би их добили што више, спремни на разноразне лудости - каже психолог.

Осим што селфи утиче на развој личности и намеће стандарде лепоте, због беспотребног доказивања на друштвеним мрежама, многе доводи и у опасност. Да би надмашили друге, људи се сликају на најлуђим местима, не марећи за опасности.

Пример само једног од сулудих покушаја да се услика јединствени селфи јесте и фотограф Питер Верхог. Овај Холанђанин ризиковао је живот у Мексику тако што је избацио главу из заштитног кавеза, како би се усликао са предатором белом ајкулом. Забележен је недавно и случај да је један немачки туриста погинуо покушавајући да направи фотографију са забрањене зоне на врху Мачу Пикчуа. Оклизнуо се и пао 40 метара у провалију јер је скочио у ваздух како би испозирао за фотографију. Слично је прошао и туриста из Јужне Кореје који је пао са висине од скоро 500 метара, тачније са водопада Гокта док је сликао селфи.

КОЛИКО је ситуација са селфи фотографијама алармантна, показује и податак да је у Индији сликање селфија на неким локацијама и законски кажњиво, а у Русији је покренута велика кампања са упозорењем: "Добар селфи може вас коштати живота".

У овој земљи недавно се појавила и игра "ултимативни селфи". Тинејџери изазивају своје другове да се сликају у екстремним и опасним ситуацијама. Тако је у јуну ове године, само у року од недељу дана, на овај начин страдало петоро тинејџера старости до 10 до 15 година. Троје њих позирало је испред теретног воза који наилази, а двоје у одвојеним инцидентима након додиривања каблова под високим напоном.

Психолози наводе да се сваки тренд који узбуђује машту, лако прими и код нас, па упозоравају да случај повређеног шеснаестогодишњака из Лесковца неће бити усамљен.

МЕНТАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈ

АМЕРИЧКА психијатријска асоцијација је још пре три године селфи прогласила менталним поремећајем.

- То је опсесивна жеља за фотографисањем самог себе и постављањем слика на друштвеним мрежама, услед недостатка самопоштовања и попуњавања празнине у интимном животу - констатовали су психијатри.

ЕЛЕКТРОНСКО НАСИЉЕ

- Родитељи ми често кажу да не могу да им одузму телефоне и таблет-рачунаре, да уђу на њихове фејсбук и инстаграм-налоге, како им не би нарушили приватност. Ипак, уопште не постављају себи питање да ли је њихово дете довољно зрело за такву врсту приватности. Електронско насиље је све чешће међу младима, а едукација коју спроводимо у школама причајући им о свим опасностима на интернету није довољна - истиче Буј Бјелогрлић.