И оперска дива пола века тражи кћерку

НЕКОЛИКО хиљада родитеља који сумњају да су им бебе отете из породилишта и болница са зебњом чека формирање мешовите независне комисије, о којој су се родитељи договорили са Дирекцијом полиције, и за коју очекују да ће ускоро добити зелено светло од Владе. Дубоко верују да ће тада бити отворене озбиљне истраге које ће развејати сумње о судбини њихове деце.

Једна од мајки која сумња да јој је дете отето је и чувена оперска примадона Радмила Смиљанић, некадашња првакиња опере Народног позоришта у Београду, данас члан Сената Републике Српске. Први пут се порађала на католички Божић, 1970. године, у ГАК "Народни фронт".

- Девојчица је била толико витална и тако је гласно плакала да је доктор који ме је порађао рекао: "Ево још једне оперске певачице!" И мужу су рекли: "Имате две лепотице, две певачице." Видела сам је кад су ми је донели у бокс, мазила сам је. Све је било у реду. Знам да тек рођене бебе не виде, али ћу заувек запамтити њене црне очи, чинило ми се да ме продорно гледа - прича познати сопран.

Више не пролази поред "Фронта", осим кад иде у "Руски дом".

- Дан после порођаја, видим све бебе носе, а моје нема. Дошла је докторка педијатар и питала ме да ли сам пила лекове током трудноће, да ли сам имала болове, и тек на крају ми је рекла да се моја беба не осећа добро, да је искрварила на нос и уста, и да је у инкубатору - сећа се.

Када су јој рекли да је беби лоше, потрчала је боса ка педијатрији, али је пала и вратили су је у кревет. Тек после поднева рекли су јој да је беба умрла тог дана. Мада су она и супруг тражили резултате обдукције, нису добили. После три године родила је сина Николу, оперског певача.

Када се почетком двехиљадитих отворила "афера несталих беба", почео је да ради црв сумње. Ишла је улицом и гледала девојке, упоређивала да ли нека личи на њу. А онда је на некој свадби упознала медицинску сестру из "Народног фронта", која јој је помогла да види болничке књиге. Нашла је два папира. У једном пише да је беба умрла 26. децембра, а у другом 27. ујутро. То је подгрејало сумње. До данас не схвата ни зашто нико није хтео да јој да посмртне остатке одојчета, ако је заиста умрло:

- Мајка га је донела на свет, мајка има право и да га добије и сахрани. Као верник, надам се да ће нас црква узети у заштиту и да ће се укључити.

Постоје дани када сања жену за коју осећа да јој је кћерка како улази у собу и гледа је у очи. О томе није ником причала, да би јој једна видовита жена рекла да зна за тај сан, и да га сања оних дана када јој је кћерка у Београду. Наводно, живи у Немачкој, код родитеља који су је као одојче усвојили. Радмила се и даље нада да ће кћерка пронаћи њу, када већ она није успела.

* НЕСТАЛИ СИН И БРАТ

Миланка Момчиловић из Крагујевца сумња да су јој на рођењу отети и брат и син! Када је крагујевачка "Светлост" 2002. почела да пише о несталим бебама, деда јој је испричао како га је 1976, када се његова кћерка, а Миланкина мајка, порађала, позвао један доктор да части зато што је добио унука. Запутио се са флашом вињака у болницу, да би тамо затекао своју жену и зета како плачу. Речено им је да је беба мртворођена.

Када је почела да истражује судбину свог детета, Миланка је открила да се папири не слажу ни код њеног брата. По протоколу порођаја, он се родио са 2.950 грама и 52 центиметра, а у обдукционом налазу пише да је беба имала 3.200 грама и 53 центиметра. Болница је сама пријавила дете матичару као живорођено. Уписано је у књизи рођених без имена, презимена и матичног броја. Али података о њему као умрлом у књизи умрлих - нема!

- Мислим да сам нашла особу која је можда мој брат, али нећу никоме да уништавам живот док не будем сто одсто сигурна - каже Миланка.

Што се тиче њене прворођене бебе, порођај је почео 19. фебруара 1999. у крагујевачком породилишту. Бабица која ју је примила слушала је тонове и рекла: "Све је у реду. Нека је гужва, ускоро ће доћи доктори." Одвели су је на ултразвук да би јој доктор грубо рекао да јој је беба већ три дана мртва у стомаку. Почела је да плаче, а он да виче. Гађала га је кломпом.

Чланови Удружења за истину о бебама показују спорну документацију

Данима је Миланка тражила да јој последњи пут покажу сина, али јој није дозвољено. У одвојеним разговорима њој и мужу рекли су да се мртво дете не може видети јер је "патаанатомски отпад". Изашла је из болнице без отпусне листе и обдукционог налаза. Долазила је и инсистирала, иако је почело НАТО бомбардовање. Једном је успела да уђе на патологију, где јој је црн, бркат патолог рекао да јој је дете спаљено и да није ни рађена обдукција.

Муж јој је, као војно лице, био на Кошарама. Чим се вратио, отишли су код тог патолога, који је сад имао другу причу: да је тело бебе залеђено и да дођу 7. јула. Добили су налаз обдукције да се беба удавила пупчаном врпцом.

Од 2002. па све до 2014. Миланка је тражила медицинску документацију. Добила ју је пре три године и шокирала се - испада да је обдукција урађена три дана после дететове смрти, а не у јулу. Дуго није могла да добије ни историју болести. На крају је видела да је примљена с дететом које је имало 140 откуцаја срца у минути, а њој су рекли да је три дана било мртво. Било је и других неистина, попут оне да је рекла како не осећа да се беба мрда од ујутро, или да је анестезију добила после порођаја.

Њену кривичну пријаву за отмицу малолетног лица и промене породичног стања одбили су као неосновану. Међутим, пре извесног времена дошла је до нових папира на којима пише да су овлашћена лица МУП однела 2. априла 2004. парафинске калупе (после обдукције бебе).

- Ти калупи су власништво породице и могу се узети само ако се током истражног поступка тражи ДНК анализа. У том случају морали су и нас да обавесте, да узму и наш биолошки материјал, што нису урадили. Зато сумњам да је калуп нестао јер на њему није био биолошки узорак мога детета - каже Миланка Момчиловић.

* БЕБА "ЖАБЉЕ ГЛАВЕ"

И породиље из Расинског округа већ годинама траже податке о порођају и статусу новорођенчади.

- Породила сам се у седмом месецу трудноће, 1977. године, али све до 2006, када је кренула "беби-афера", нисам сумњала да се нешто догодило са мојим дететом, које је живело три дана - сведочи Трстеничанка Душанка Мијајловић (79). - Десет година сам покушавала да уђем у траг свему што се дешавало у крушевачкој болници, али без успеха.

Ова бивша медицинска сестра каже да се уредно породила, вратили су је на гинекологију и обавештавали како се беба храни. Тек трећег дана доктор је с ходника викнуо да је дете преминуло.

И Славица Младеновић (51) из Великог Шиљеговца код Крушевца сумња. Њеној породици је, у августу 1989, речено да је родила бебу "жабље главе". Након првобитних добрих вести са ултразвука, на снимку је уочено да беба није жива.

- Уводе ме у салу, порађам се и видим да је главица бебе нормалне величине - каже Славица. - Нисам добила отпусну листу, мојој породици је речено да сам млада и да ћу сигурно имати потомство. Тек после 2003. добила сам резултате обдукције где пише да је дете имало хидроцефалус. У међувремену, стигао је позив за предшколско, обавезну вакцинацију, а беба је добила и ЈМБГ!

Сумња:Душанка Мијајловић,Слађана Манојловић,Славица Младеновић,Радмила Смиљанић

И Ћићевчанка Слађана Манојловић се недавно прикључила потрази јер има сумње да је 1998. на свет донела живу бебу, иако јој је пред порођај речено да три дана носи мртво дете.

СПРЕМНИ НА САРАДЊУ

ДОЛАЗИЛИ смо прошле године, надам се да ћемо поново, јер нам је обећано одржавање састанка како бисмо превазишли проблеме у добијању болничке документације - наводи Радиша Павловић, председник УП Удружења за истину и правду о бебама из Крагујевца.

Др Весна Стевић Гајић, в. д. директор Опште болнице Крушевац, каже да је спремна на сарадњу, али да због сложености и обимности посла састанак такве врсте мора унапред да се планира:

- Зато је потребно да се представници Удружења писменим путем обрате захтевом за одржавање састанка и предлогом термина. Сви подаци којима болница располаже могу се дати на увид породиљама када затраже.