После Харварда у Србију, овде је перспектива

ПРЕСТИЖНИ светски универзитет Харвард завршило је више од 200 Срба. Сваки на свој начин, после завршеног усавршавања у Америци, био је промотер наше науке и културе. Већина од њих следила је и традицију најумнијих Срба да помогну завичају, али и да га представе у нимало подесним околностима. У томе се нису штедели, као и ових дана када потврђују да су се изборили да престоница Србије буде центар окупљања харвардских правника из целе Европе, управо када њихов факултет обележава два века постојања.

- Велика част је што је Београд домаћин овако важног догађаја - каже, за "Новости", адвокат Богдан Гецић, који је организовао овај скуп у Београду. - Окупили су се најбољи европски правници, некадашњи харвардски студенти. Потрудили смо се да променимо слику о Србији, јер је у њихову меморију дубоко уписана она из деведесетих. Надам се да смо успели, порука коју ће такви људи однети у своју земљу иста је као и пет година рекламе Србије на Си-Ен-Ену.

Гецић је своје снове претворио у јаву - завршио је постдипломске студије у престижној америчкој високошколској установи. Иако је добио посао у престижној брокерској кући у Бриселу, вратио се у земљу да помогне својим колегама.

- Мислим да сам био четврти или пети Србин који је примљен на правни факултет на Харварду - говори нам Гецић. - Први је био академик Тибор Варади. Брокерска кућа у којој сам добио први посао, после завршених студија, бавила се заступањем великих фирми, а мој први предмет био је спајање њујоршке и немачке берзе. За моју уску специјалност, антимонополско и европско право, био је то апсолутни каријерни врхунац. Али, одлучио сам да се вратим у Србију. И, нисам погрешио. Овде се дешава правна револуција, чекају нас улазак у Европску унију, промена и прилагођавање многих закона. Изузетно је интересантно и креативно.

Правни факултет унутар Харварда један је од најеминентнијих у свету. Пре седам година Гецић је био једини Србин, а сада га похађа троје младих људи са нашег простора.

- То је велики успех. Ствари се мењају и надам се да ће се тај тренд наставити. Млађе генерације имају другачији однос према иностранству - објашњава Гецић. - Последњих година повећава се број оних који успешно аплицирају за Харвард. Млади људи не знају да су студије на Харварду за многе бесплатне. За разлику од Београдског универзитета, Харвард је задужбина са буџетом од 32 милијарде долара. Харвард није елитистичка скупина деце богаташа, већ умних људи. Сви који буду примљени - критеријуми су строги, упише се пет одсто од оних који аплицирају - а њихова породица зарађује мање од 65.000 долара годишње, ослобођени су плаћања школарине.

ПОВРАТАК Богдан Гецић, адвокат, дипломац Харварда,Фото Н. Скендерија

У Србији постоји Харвард клуб, који има педесетак чланова, од којих је двадесет активно. Наш клуб један је од 150 огранака мреже удружења дипломираних студената овог америчког удружења. Председница је Александра Дрецун, а Гецић је био потпредседник до пре две године.

- Не знамо колико је наших људи завршило Харвард, питање је да ли је тачно да нас има око две стотине. Србија као самостална држава не постоји дуго, пре распада смо били Југословени, а универзитет одбија да нам да податке о тадашњим држављанима. Знамо само за оне који се сами декларишу као харвардски дипломци. Генерално, мало људи из наше земље је похађало овај универзитет.

Љубомир Илић је први Србин који је докторирао медицинске науке на Харварду. Неколико људи из наше земље је завршило њихов факултет политичких наука "Кенеди". Међу њима је Вук Јеремић, а Божидар Ђелић је завршио "Кенеди" и економију.

- За студије медицине и права на Харварду, неопходно је да сте претходно завршили било који факултет - прича Гецић. - Пролазе само најбољи, а да бисте конкурисали морате да имате високу просечну оцену са претходних студија. Полаже се пријемни, и ту "не пали" веза, чак и да сте председник Америке, не можете прогурати неког свог.

Харвард покрива и све природне науке, али наши људи, који заврше неки од природњачких факултета, ретко се враћају у земљу.

- Углавном се враћамо ми са друштвених наука, највише економисти. Природњаци ретко долазе и то је разумљиво. На Харварду уче да раде на најсавременијим уређајима, којих овде нема, тако да је знање које су стекли у Србији неприменљиво - објашњава Гецић.

Харвардски студенти пореклом из Србије заузимају водећа места у банкама, великим корпорацијама, партнери су у адвокатским канцеларијама, успешни лекари...

- Оно што добијате на Харварду је добар старт, а не оно што је поимање завршетка факултета у Србији - са дипломом сте постали господин - каже наш саговорник. - Моји другови са Харварда раде до два ујутру, не до пет по подне као овде. Завршити престижан факултет у Америци значи да си добио бољу прилику, док се код нас подразумева - радну недељу од тридесетак сати, слободне викенде... У Америци се ради колико има посла, макар завршили и најбољи факултет на свету.

ПРВИ Академик Тибор Варади,Фото Сл. Пашић

ИЗ БОРА НА КЕНЕДИ

УНИВЕРЗИТЕТ Харвард није резервисан само за децу успешних предузетника, јавних личности, великих бизнисмена. Срећко Здравковић из малог Бора, снагом своје воље, истрајао је у напорима да постане један од троје људи из Србије који су примљени на једногодишњи студијски програм на "Кенедију".

НЕМА ОЦЕНА

ОНИ који успеју да упишу Харвард најчешће га и заврше. Оцене не постоје, већ се студенти сврставају у три категорије: 10 одсто чине они који су се највише истакли у раду, 80 одсто чине просечни студенти, а преосталих 10 одсто су они испод просека, али који су такође прошли годину.

ЕЛИТА Александра Дрецун,фото Д.Станковић

И НАШИ "ПРАВИЛИ" ЕУ

БЕОГРАД је домаћин једног од највећих правних догађаја, који се завршава данас. Више од стотину дипломаца Правног факултета претходна четири дана радно и свечано прославили су два века од оснивања овог факултета на Харварду. Ниједан сличан догађај није одржан ни у једној од земаља бивше Југославије, па ни у великим земљама попут Руске Федерације. Годишњи састанци били су у Паризу, Риму, Женеви, Амстердаму, Оксфорду, Хамбургу, Бриселу, Мадриду, Прагу, Копенхагену, Истанбулу и Атини. Иначе, и наши дипломци учествовали су у састављању Римског споразума о оснивању данашње ЕУ.

БРИГА

ФОНД хуманости Компаније "Новости" годинама помаже најугроженијима широм Србије, а акција у којој се поклањају хаљине матуранткињама само је једна од многих. Они који желе да се прикључе и помогну онима којима је то потребно, могу то учинити уплатом на жиро-рачун 205-5621-06. Телефон за све додатне информације је 011-3028-196, а на располагању је и мејл адреса fond@novosti.rs.

КЕНЕДИ, ОБАМА, НОБЕЛОВЦИ

НАЈВЕЋИ број председника Америке дипломирао је на Харварду, попут Џона Кенедија, као и највећи број нобеловаца, и водећих људи у бизнису и науци глобално. Правни факултет завршили су Барак и Мишел Обама, а дипломци су и већина судија у Врховном суду САД, министри правде, запослени у федералном тужилаштву у Америци, али и у Индији, Аустралији, Хонгконгу, затим тренутне судије Међународног суда правде у Хагу, судије Европског суда правде у Луксембургу, судије и особља суда у Стразбуру...