МИСТЕРИЈА СМОКИЈА, БАНАНИЦА И ПЛАЗМЕ: Рецептуру крили кaо најстрожу тајну

МАЈСТОР за чоколаду и десерте Фрањо Ваја из Вршца и технолог Душан Миленковић, творци су најпознатијег српског слаткиша и алкохолног пића - “Штаркове” бананице и “Рубиновог” вињака! Рецепт за ништа мање познату “Бамбијеву” плазму, у Србију је донео Петар Тутавац из Пожаревца, а име творца легендарног “смокија”, нажалост до данас остаје непознато. Сваки од ових производа који су се одржали деценијама, осим лавине носталгичних сећања, прате и интересантне приче како су настали.

Слаткиш уз који одрастају генерације, обавезна радост малишана, слатки залогај на путовањима, ђачкој торби, на радном столу - чувена бананица, “рођена” је пре готово осам деценија!

- По причи, која се преносила кроз генерације запослених, мајстор Фрања Ваја, зналац чоколаде и њених посластица, преузео је фабрику “Рода”, претечу данашњег “Штарка” и у њој створио прву чоколадну бананицу, још давне 1938. године - каже Бојана Видаковић, бренд менаџер београдске "Соко Штарк Атлантик групе". - За њу је Ваја добио 1,5 динар од ондашњих власти, као награду за нови производ на тржишту. Изглед и укус бананице није се мењао од када је настала, али рецептура је остала наша мала тајна. Састојци јесу познати, алга агар-агар, се и данас користи за желирање. Нашу бананицу потрошачи непогрешиво препознају у мору сличних на тржишту.

Завод за интелектуалну својину Републике Србије, 2012. и 2013. године одобрио је да бананица на амбалажи носи законом заштићени жиг са слоганом “једина права”. А само у Србији, годишње се поједе чак 70 милиона комада овог слаткиша.

Уз бананицу, пре четири и по деценије рођена је још једна “легенда” - смоки, флипс са кикирикијем. Настао је 1972. године и први је флипс произведен у југоисточној Европи!

- Током првих година, рецептура је дорађивана и мењана, а временом је постала строго чувана тајна пословног успеха - кажу у “Штарку”. - Сировине које се користе за смоки су кукурузни гриз, кикирики, биљна маст, сојино брашно и со. И ништа више. Смокију се не додају адитиви, ароме или појачивачи укуса, а неке од сировина су наменски развијане само за смоки. Специфичан по свим карактеристикама, прелив смокија је јединствен у свету флипса. Осим тога, када је смоки почео да се производи, његова кесица са “прозором” била је хит амбалажа и то дизајнерско решење било је резултат рада “Штарковог” тима дизајнера. Слова у имену пороизвода била су руком писана.

Деца су тако добила своје “љубимце”, а ништа лошије нису прошли ни одрасли и то заслугом Душана Миленковића. Овај технолог “Рубина” заједно са петочланим тимом створио је пре 60 година чувени вињак.

- Како се прича, Миленковић је био изузетно даровит и радознао човек, који је заједно са групом најбољих радника, 1957. године, започео експерименте и дошао до сада већ чувене формуле - каже Марија Ђурђевић, бренд-менаџер крушевачког “Рубина”. - Са њим у тиму били су Радослав Ђорђевић, Жикица Вујичић, Милован Милојковић Теча, Милутин Вујичић и Радослав Цветковићем Руо, а Миодраг Вељковић је касније усавршио производњу вињака. Ослањали су се на француску технологију, примењену на домаћим сортама грожђа међу којима је доминирао "прокупац", као најраспрострањенија винска сорта грожђа у Србији.

Основна сировина вињака, како каже наша саговорница, јесте грожђе. Добија се од вина, његовом дестилацијом и старењем у храстовој буради, најмање 2 године.

- Запремина буради је 500 литара - каже Ђурђевић. - Направљени су искључиво од храста пореклом из источне Србије, а израђују се само у пинтерској радионици “Рубина”. Ова искључивост у пореклу храстовине доприноси специфичном карактеру вињака.

Годишње се прода више од три милиона литара вињака, а за последњих шест деценије, продато је више од 300 милиона литара овог пића.

НОВА САМО ТЕХНОЛОГИЈА

У ПРОИЗВОДЊИ бананице, променила се само технологија - објашњава Бојана Видаковић. - У почетку је ливена ручно импровизованим посластичарским фишецима, у калупе обложене скробним брашном да се маса не залепи. Данас је технологија савремена, аутоматска. И за "Смоки", производња је модификована. Једна од малих тајни коју делимо са нашим потрошачима је да кикирики печемо непосредно пре производње.

"ЛАНЕ" КАО "ПЛАЗМА"

ИСТОРИЈА “Бамбијеве” Плазме, како каже урбана легенда, почиње 1902. године у Милану, где је Цезар Скоти, један од највећих трговаца пласмоном - изолатом протеина добијеног из млека, отворио своју фабрику. Половином прошлог века, у њој се запослио Србин - Петар Тутавац, пореклом из Пожаревца. После Цезарове смрти, фабрика је продата, а Тутавац је отпуштен, па се вратио у родни град.

Из Милана је понео знање које је примењивао радећи за Цезара, па је решио да оригинални италијански рецепт мало промени и направи производ који ће бити сличан оном који се продаје у Италији. Тако је настала наша “Плазма”, која се због спора почетком седамдесетих година прошлог века са италијанским “Пласмоном”, у иностранству продаје под називом “Лане”.