Небом Србије лети 3.000 дронова

У Србији, по подацима Националног кластера беспилотних летелица постоји око 3.000 беспилотних летилица чија појединачна цена се креће од стотинак па до више хиљада евра а користе се за углавном за разоноду и у филмској индустрији.

Уз безбедносне послове контроле територија, беспилотне летелице, познате и по називу дрон се у свету употребљавају и приликом гашења пожара јер захваљујући камерама којима су опремљене информације добијене снимањем из ваздуха брзо стижу до надлежних на земљи.

Представник Националног кластера беспилотних летелица Сима Марковић казао је агенцији Бета и да цена беспилотне летелице зависи од различитих ствари - од њене намене, носивости, какве камере има, колико дуго може да остане у ваздуху...

"Беспилотна летелица је платформа на коју се после стављају камера и све остало... а могу се купити по цени од стотинак евра па до неколико стотина и више десетина хиљада, па и преко 100.000 евра", рекао је он.

Марковић објашњава да су најјефтиније беспилотне летилице израђене од стиропора и да у ваздуху, због слабе батерије могу да остану десетак минута.

"Оне се користе у затвореном простору попут спортских хала и углавном имају мале камере путем којих се, када их власник приземљи, на мобилном телефону или рачунару може видети шта је снимљено", рекао је он.

Марковић је навео и да се те беспилотне летелице углавном не користе на отвореном простору јер их је због ветра тешко контролисати, тако да могу да се изгубе или сруше.

"Оне су посебно драгоцене за почетнике због стицања искуства у управљању али и због материјала од кога су направљене - стиропора тако да су веома издржљиве приликом удара у зидове", рекао је Марковић.

Осим те врсте беспилотних летелица, међу љубитељима су популарне и летилице назване "фантоми" које се могу купити по цени од 650 па до више хиљада евра.

"На некима се поставе две филмске камере и могу да носе и више од десет килограма терета...све зависи од тога зашто се беспилотна летилица купује", рекао је Марковић.

Он објашњава и да цена бесплотне летелице зависи и од тога колико дуго може да остане у ваздуху али и од домета, односно колики јој је радијус кретања, додавши да су најскупље оне авионског типа које и по четири сата могу да остану у ваздуху.

У Србији је основан "Национални кластер беспилотних летелица", прво удружење које окупља тимове, пилоте и власнике.

"Ове беспилотне летелице служе за разоноду и за озбиљне привредне и безбедносне примене. Разноврсност примене дронова је данас ограничена само маштом професионалних ваздухопловних инжењера и хобиста", саопштено је из тог кластера.

Користе се у филмској и ТВ индустрији, надзиру тешко приступачне територије и остају у ваздуху много дуже него што би то биле у стању летелице са људском посадом, док технологија њихове израде никада није била доступнија, приступачнија и распрострањенија, додаје се у саопштењу.

Марковић објашњава и да је Национални кластер одржао састанак са представницима Директората за цивилно ваздухопловство како би се позитивно законодавство у области беспилотних летилица прилагодило потребама и пракси на терену.

Он је изразио задовљство ставовима Директората о тим питањима као и наду да ће до законских побољшања доћи брзо.

Марковић је напоменуо и да треба, уже стручно гладано, направити разлику између беспилотне летилице и дрона јер бесплиотне летилице не носе наоружање, док га дронови углавном имају.

У саопштењу Националног кластера је наведено и да то еснафско удружење поздравља жељу националних ваздухопловних власти да се ова област уреди.

"Планирамо да предводимо напоре у едукацији будућих корисника - оних који би желели да се забаве али и оних којима треба подршка у професионалнијим применама ових летелица", додаје се у саопшењу.