Радош Бајић: Зашто је прескочен Орашац?

18. 02. 2016. у 15:30

Радош Бајић: Зашто је прескочен Орашац?
Ама баш нико из државне администрације, ни реда ради, ни подсекратар, ни начелник, ни шеф управе, а камоли државни секретар, или министар - није дошао да заједно са народом упали воштаницу

СРЕТЕЊЕ Господње Шумадији је даривало сунчани дан. Тек покоја кап росне кишице која није ни уплашила ни растерала 3.000-4.000 Срба који су дошли у Орашац. У најзначајније место на карти и историјској тапији српског идентитета - које су званичници наше државе и политике ове године прескочили и заобишли у широком луку.

Ама баш нико из државне администрације, ни реда ради, ни подсекратар, ни начелник, ни шеф управе, а камоли државни секретар, или министар - није дошао да заједно са народом Шумадије и Србије упали воштаницу у забити јаруге која је као клин ужлебљена у валовити шумадијски крајолик. У којој је 1804. на предлог Станоја Главаша на чело првог устанка за слободу српског народа стао Црни Ђорђе Петровић. Одакле се после 500 година ропства под Турцима зачуо крик слободе и засијао огањ борбе за одбрану српства и опстанак народа Светог Саве.

Уместо да у Орашцу буде централна прослава обележавања Дана државности Србије, уприличени су догађаји у Београду и Крагујевцу, за које се може претпоставити да су на њима присуствовали само они који су добили позивнице - а могуће и прегледани безбедносним скенерима пре него што су ушли тамо где су позвани?

Мом запрепашћењу нема краја? Зашто је то тако? Због чега је Орашац прескочен, заобиђен, запостављен и игнорисан? Зашто није било почасне паљбе свечаног вода Војске Србије? Зашто поред спомен-обележја српском вожду - нема у беспрекорном ставу мирно српских гардиста у најсвечанијим униформама?

Уместо њих поред бакрореза српским устаницима стоје бубуљичави младићи у разнобојним униформама које се осећају на нафталин из фундуса културно-уметничких друштава "Абрашевић"?

Да ли није било могуће и нужно и једно и друго? И пријеми за дипломатски кор, и шампањац у високим чашама у Председништву Србије, и свечаност у првој српској скупштини - али и жамор народа Шумадије, аплауз али и вајкање ако треба? Па чак, ако се деси и понеки звиждук?

Руку на срце, млади председник Општине Аранђеловац Бојан Радовић - остављен сам себи у представљању државе Србије, и на милост и немилост разнолике масе народа, патриота, униформисаних равногораца, разноликох родољуба који машу свако својом заставом - уистину заслужује све честитке. Закуцао је тројку. Ја му честитам на одважности, храбрости и достојанству које је извирало из сваке реченице његовог уравнотеженог говора - који је саслушан у миру и пажњи. И награђен лепим аплузом без иједног звиждука.

Јесу ли звиждуци који се повремено чују на јавним догађајима на којима се појављују наши највиши званичници - разлог због којег је најважније место у обележавању наше државности маргинализовано и постало најмање важно? Ако је то тачно - а увераван сам најдобронамерније у Орашцу да изгледа да јесте - онда је у питању фрапантни апсурд.

Чега се то плаше и од кога зазиру они којима је била дужност да на Сретењу буду у Орашцу? Оних који су их изабрали и довели на највиша места у српској републици? Да ли је питању страх од сопственог народа, који се, лично сам видео, обријао, уредио и лепо обукао - и дошао да се поклони сенима славних устаника и предака? Макар, што се премијера тиче, којег смо видели у застрашујећем стампеду муслиманских фанатика у Сребреници, од којег се ледила крв у жилама, а сваки Србин се осетио пониженим и увређеним - рекао бих да није? Њему очигледно не недостаје храбрости?

Па, шта је онда? Неко могуће зна одговор?

Због чега су званичницима српске државе ове године у великом дану српске државности и самобитности били важнији гости у листер оделима од сељака, радника, омладине, стараца, мајки са децом којима је Црква Вознесења Господњег била тесна на литургији коју је служио преосвећени владика шумадијски господин Јован. Чија памет, православна мудрост светог човека и изговорена беседа је потресно сведочанство наше неслоге, подела и клетве која кроз векове прати српски народ.

После Сретења у Орашцу - усуђујем се да кажем - и до данашњих дана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (12)

Sasa - RA

18.02.2016. 17:29

Svaka cast na tekstu. Razumno pitanje. A odgovor je i po mom misljenju, taj da se plase obicnog naroda i njegovog misljenja.

Vito Raski

18.02.2016. 18:34

Ovo je za mene logicno opredeljenje "nasih" vladara u njihovim ne logicnim postupcima. Ako od samog pocetka na duznosti prekobrski Skot nosi na reveru ukrstenu zastavu njegovih drzava I Srbije, onda je logicno da se neko mora uplasiti narodnog zvizduka makar on bio u vidu sitno sumadijskog kola Ili "Zvizduka u 8", jer se treba uhvatiti u to kolo, a da ga nikad niste igrali. Narod ne voli gurkanje u pogresnom pravcu, jer posrcu pravi igraci. Doduse, uz "Zvizduke u 8" bi se I snasli jer se plese.

Marko Petrovic

18.02.2016. 20:19

Odusevis me o bilo kojoj temi da pises odnosno govoris.U Orascu nisu mogli da izaberu publiku, zato nisu ni dosli.

Олга Вуцелић

18.02.2016. 20:45

Тешко онима који несмеју у свој народ,одличан Бајићев текст,као и све предходно што је написао,рекао,урадио

vlada

18.02.2016. 20:50

Pa zar je malo što im vraćaju nezasluženu rehabilitaciju, nezasluženo državljanstvo, imovinu, pravo na povraćaj imovine, izdaju naroda BEKSTVOM, sramnu kapitulaciju u rekordnih dvanaest dana, izneto /koliko god se moglo/ zlata iz državnog trezora, nepovratno, i ostavljena nesposobna vojska .... i tu nije kraj! Ali sam siguran da bi se jedna istorijska veličina zvana Crni Djordje stideo svojih "dalekih" potomaka! Bajiću, moraš razumeti razliku izmedju Orašca i Ravne gore! Naravno, ako hoćeš!

Zlopamtilo

18.02.2016. 23:23

@vlada - Bez ulazenja u kasnije dogadjaje, u prve 2 godine rata u Englesku su pobegle kraljevske porodice Belgije, Holandije, Danske i Norveske i niko nije to proglasio izdajom, vec su se vratili... Jedino su zasmetali samoproglasenom "marsalu" kad je zaseo na njihovo mesto i pokupio im svu imovinu, ukljucujuci i escajg. Mozda su to i zasluzili, ali je to moglo da se izvede i na civilizovaniji nacin...

мика

19.02.2016. 11:12

Е мој Бајићу, како ти није јасно ? Наша влада је на мукама. Не може у исто време величати српске јунаке, и српску борбу за слободу,и потписивати издајнички споразум о капитулацији, са НАТО- агресором србије . Ова ИЗДАЈНИЧКА влада се определила за ово друго!

paja01

19.02.2016. 19:26

Radoše znaš ti dobro zašto ali se praviš naivan, nisi napisao odgovor zašto a trebao si.

Драган

20.02.2016. 12:36

Одличан Радошев текст. Али, Радоше, знате како је. Наши председник и премијер нису били у Орашцу не због физичког страха него због духовног. Да им неко не би замерио, јер у турској војсци против које се Карађорђе борио било је и Бошњака и Албанаца. А, осим тога, садашњи режим се определио за обреновићевски начин владања: више дипломатије и вазалног односа, а мање ратоборности. Можда су се консултовали и са неким важним амбасадорима и они су их саветовали да је корисније да не иду у тај Орашац.

lale

20.02.2016. 13:25

Ne verujem da su svi koji su bili tamo imali ciste i postene namere,pa ni sam Rados.Mnogo ima naivnih u nasoj Srbiji.