Сваке године 950.000 евра јеврејској заједници од државе

СВЕ некретнине и покретности одузете између 6. априла 1941. и 9. маја 1945. од Јевреја који су убијени а иза њих нису остали потомци, биће враћене или надокнађене јеврејској заједници. Држава ће, такође, сваке године из буџета, у наредних четврт века, издвајати по 950.000 евра на име подршке Савезу јеврејских општина.

Ово је само део новина предвиђених Нацртом закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника. Нацрт закона биће на јавној расправи до 18. децембра, после чега коначан текст иде пред министре, а затим и пред посланике, почетком године. Овај закон се, према речима директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, чека од 2011, а његово доношење предвиђено је Законом о реституцији.

Захтев за повраћај имовине Агенцији ће подносити јеврејске општине. Реч је о имовини породица које су целе страдале у Холокаусту, као и организација које су биле у функцији јеврејске заједнице, а имовина им је одузета током рата. Предмет враћања биће зграде, станови, пословни простор, грађевинско и пољопривредно земљиште, шуме...

У Србији је пре Другог светског рата, како каже Роберт Сабадош, председник Јеврејске општине Суботица, било око 35.000 Јевреја, а у Холокаусту их је страдало 80 одсто. Готово све породице су биле стамбено обезбеђене, а многе су имале и фабрике, локале, хектаре ораница и шума. У појединим градовима, као што је рецимо Суботица, готово све фабрике припадале су Јеврејима. Пошто је враћање њиховог некадашњег целокупног богатства немогуће, нађено је помирљиво решење о накнади током наредних 25 година.

Све што буде могуће, биће враћено у натури, међутим, из враћања су изузети репрезентативни објекти за потребе Скупштине, Владе и председника Републике, дипломатско-конзуларна и војна представништва, школе, вртићи, домови здравља и болнице, зграде јавних предузећа из области енергетике, телекомуникација, саобраћаја, водопривреде и комуналних делатности, службене зграде државних органа, непокретности које су у међувремену приватизоване... Неће бити враћана ни уметничка дела која су постала саставни део збирки музеја и галерија.

Рок за подношење захтева Агенцији за реституцију је три године од дана ступања закона на снагу. Закупци који се већ налазе у зградама које су предмет враћања остаће у њима под досадашњим условима до три године.

Свим приходима управљаће Савез јеврејских општина, а средства ће бити коришћена за проучавање и документовање периода Холокауста, обележавање значајних датума у вези с тим периодом, научноистраживачке пројекте, издавање публикација, образовање о Холокаусту и злочинима фашиста, стипендирање ђака и студената, финансијску подршку преживелим Јеврејима и јеврејској заједници, јачање њених веза са сународницима у свету... Како се добијени новац троши, контролисаће Одбор за надзор.

- Доношење овог закона била је не само наша законска, већ и цивилизацијска и морална обавеза - каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, и додаје да су у његовом креирању учествовали не само сви релевантни државни органи, већ и представници јеврејске заједнице у Србији и у свету. - Доношење закона допринеће угледу наше земље у свету.