Забрана физичког кажњавања деце у закону?

БЕОГРАД - Родитељи у Србији убудуће неће моћи да бију своју децу, уз стари мото "батина је из раја изашла", јер преднацрт Грађанског законика (ГЗ) пређвида забрану физичког кажњавања деце.

Том одредбом Комисија за израду ГЗ тежи успостављању стандарда васпитавања деце љубављу и посвећеношћу, што не подразумева да дете треба размазити или удовољавати сваком његовом хиру.

Важећи Породични закон већ предвиђа да родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима и казнама, које вређају људско достојанство детета, као и да су дужни да га заштите од насиља других људи.

Међутим, како је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, писци Преднацта законика сматрали су да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, јер би некоме могло да се "учини да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вреда његово људско достојанство", рекла је члан Комисије Олга Цвејић Јанчић Тањугу.

"Сматрамо да је то врло битно, јер ниједно истраживање до сада није показало да је батина корисна за дете. Батина је више израз немоћи родитеља да дисциплинује дете другим мерама, као и његове немоћи да у одређеним тренуцима обузда своје импулсивне реакције", навела је Цвејић Јанчић.

Са друге стране, како је указала, у нашој земљи је последњих деценија и година било превише насиља и готово свакодневно читамо новинске чланке о несхватљивом насиљу у друштвум а није занемарљива ни појава вршњачког насиља које се испољава чак код деце предшколског узраста.

"Овим предлогом смо желели да уведемо нове стандарде понашања у породици - без насиља, према којима би дете прво у својој породици било васпитавано тако да је насиље недопустиво и да не треба да га примењују ни родитељи према својој деци, ни деца даље према својим вршњацима и осталима|, указала је Цвејић Јанчић.

Према њеним речима, овај предлог Комисије представља покушај да се крене другим путем - применом ненасилних васпитних мера и мера дисциплиновања деце.

То, међутим, како је навела, не значи да дете треба размазити и удовољавати сваком његовом хиру, иако се у пракси управо то може, не тако ретко, срести.

Према речима професорке, родитељски ауторитет се не стиче батинањем деце ни насиљем према њима, већ пре свега личним примером, стрпљењем, разумевањем и већом посвећеношћу детету и његовим потребама.

Она је указала да обавеза забране физичког кажњавања детета произлази и из обавезе Србије преузете ратификовањем Конвенције УН о правима детета.

Иако се традиционалан (патријархалан) однос према детету и код нас и у свету, врло дуго заснивао на томе да је дете објекат родитељске власти и родитељских права, Конвенција је то променила и дете је постало субјект права, а да физичко кажњавање више није дозвољено.

Творци ГЗ-а иду тим путем, са жељом да промовишу концепт међусобног поштовања у породици, који не подразумева да се дете покорава родитељу него да буде схваћено од својих родитеља и правилно васпитавано и усмеравано без насиља, увреда, омаловажавања...

"Желимо да деца у својим породицама не добијају узор вршења или одобравања насиља. При томе свакако имамо у виду да изградња таквих односа у породици представља један (дуготрајан) процес, који захтева време и посвеценост, и да би, и поред увођења ове одредбе у ГЗ, и даље било њеног кршења", навела је Цвејић Јанчић.

Међутим, она је цитирала једног енглеског аутора који је рекао да то "што неки возачи и поред забране и кажњивости прекорачења брзине прекорачују дозвољену брзину у вожњи и што не бивају откривени и кажњени, не значи да ограничење брзине треба укинути".