Муке најтежих пацијената: Нема где ни да се умре

Б. Радивојевић

13. 12. 2013. у 08:32

Шест установа има јединице за палијативну негу, капацитети мали. Многи би у болнице, јер породице одбацују старе и болесне

НАЈТЕЖИ пацијенти којима медицина више не може да помогне, у Србији су препуштени сами себи, а ако не могу да рачунају ни на бригу породице, немају где достојанствено ни да умру.

У болницама за њих нема места, јер када лекари закључе да терапија више не може да помогне, пише се отпусна листа. За њих се сада праве посебне јединице - за палијативно збрињавање. Од почетка месеца отворене су у три центра: у Чачку, Ћуприји и Пироту. До краја године такву јединицу добиће и Кикинда, а до средине следеће још девет болница. Искуства центара у Ваљеву, Зрењанину и Сомбору, где постоје ове службе, показују да је неопходно много више од 300 кревета, колико ће их укупно бити за палијативно збрињавање у 28 центара до 2015. године.

- Имамо осам кревета за палијативу, али то што овде добијају није баш нега каква је планирана - каже др Весна Бановић са одељења онкологије са палијативном негом у Здравственом центру Ваљево. - Читав концепт палијативног збрињавања је погрешно схваћен, не само међу оболелима и породицама, које би тешког болесника најрадије трајно сместиле у болницу, него и међу докторима. Пацијенткиња је осам месеци овде лежала после покушаја суицида. Многи остану на одељењу до смрти.

НЕМА ХОСПИСА У ВИШЕ од 125 земаља најтежим болесницима патње се умањују у специјализованим установама, хосписима, које обезбеђују најбољу бригу. У Србији таква установа не постоји. У Београду хуманитарна организација „БЕЛхоспис“ годишње збрињава око 400 пацијената.

У ваљевској јединици у соби лежи шесторо људи. И сама докторка Бановић признаје да услови нису сјајни: понекад су у истој соби мушкарци и жене, а у палијативној јединици не могу да се примене ни сва дијагностика, нити сва терапија. Сада имају пацијенткињу од 84 године, којој и није место на оваквом одељењу, али породица је неће.

За јединицу у Ваљеву задужено је шест лекара. То су исти доктори.

Палијативно одељење у чачанској болници има осам постеља,а о пацијентима брине седам сестара и лекар.

Болести које захтевају палијативно збрињавање су углавном малигни тумори, кардиоваскуларна обољења, дијабетес са компликацијама, опструктивне болести плућа, ХИВ/АИДС, али и трауме.

- Достојанство најтежих болесника, за које некада нема лека, мора бити брига социјалних радника, дефектолога, психолога, породица, духовника - каже министарка здравља Славица Ђукић Дејановић. - За 2014. Министарство је определило 17 милиона динара за ове намене, а помоћ пристиже и из европских фондова.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (16)

Mirko

13.12.2013. 08:49

Kako dajes, tako ce ti se i vratiti. Nije tesko, biti covek u pravom smislu! Mladi zaboravljaju da ce i oni b iti starci i starice.

sasa

13.12.2013. 11:00

@Mirko - malo bezobrazan komentar!! tim ljudima treba nega 24 sata jer najcesce ne mogu da ustanu iz kreveta. ja moram da odem na posao. tamo me niko ne pita da li moram nekog da cuvam kod kuce a ne mozes biti na bolovanju 6 meseci. nemamo svi novac da platimo privatne negovatelje! i to nema veze sa tim da li je neko covek u kom god smislu.

Don Kihot

13.12.2013. 11:50

@Mirko - Zato i plaćamo poreze i zdravstveno socijalne zaštite...Treba uraditi preraspodelu novca korektno, Država se i u ovakvim sutuacijama treba osećati.

A

13.12.2013. 12:55

@Mirko - Ne radi se ovde o starima, nego o pacijentima u poslednjim fazama teskih bolesti. Verujem da je za porodicu izuzetno tesko da se brine o njima, na vise nacina... treba to umeti, treba se mnogo posvetiti, nije to tako jednostavno da samo kazes da neko "nece". Nisu svi bolnicari sa neogranicenim vremenom na raspolaganju. Treba da postoji pravo palijatvno zbrinjavanje u bolnicama, to bi bilo mnogo bolje nego da taj teret pada na porodicu.

Neša

13.12.2013. 13:36

@Mirko - Tačno takav komentar će dati tvoji potomci kada ti dođeš na red. Bićeš teret ljudima koji imaju obaveze. Onaj gore pamti pa će te i darivati. Sada si ubeđen da ćeš na neku foru eskivirati smrt. Da li smeš da staviš neki dinar na tu opciju? Nadam se da ćeš se setiti kako se postupa sa starima i umirućima kada dođe tvoj trenutak.

ana

13.12.2013. 09:10

Ja zivim u Beogradu i moja majka je bolovala od kancera. Kada je bolest dosla u terminalnu fazu lekar sa Instituta za onkologiju nam je rekao da leka nema i da se obratimo Domu Zdravlja terenskoj sluzbi. Ne treba osudjivati clanove porodice koji su preopterecni borbom za opstanak i nemaju vremena za negu starih bolesnika od kancera. Nijedna bolnica u Beogradu ne prima bolesnike u terminalnoj fazi kancera.Mislim da ti bolesnici i ne zele da docekaju smrt u bolnici vec sa porodicom.

Majkl

13.12.2013. 10:47

Zaboravljaju najbliži često: Ko ih je doneo na ovaj svet, školovao, neprespavane noći i dani. pri odgajanju i mnoge muke i nevolje, školovanje i još mnogo toga... Kada ljudi dožive starost, mnogi od njih se nalaze u nemilosti, "porodica" ne brine o njima ili budu odbačeni-tužno! Ali kada bude ostavinska rasprava, mnogo ih je više nego što se očekivalo....žalosno... Uvek nam je Nušić prisutan.

Ceci

14.12.2013. 02:28

@ Majkl - Izvinite ali vecina porodica u Srbiji zive u malim stanovima gde su smestene po vise generacija. Da li smatrate da agoniju smrti trebaju da posmatraju deca ? Kako detetu objasniti zasto baka ili deka urlicu od bolova ili se ponasaju nekotrolisano ?

АБ

13.12.2013. 16:46

Моја мајка је последњих неколико дана живота на крају дуге и тешке болести провела у "служби за продужено лечење и негу" болнице у Зајечару. Особље врло предано ради свој посао и олакшава колико то може положај најтежих болесника, често у последњој фази болести. Терапију прилагођавају стању болесника, тако да не трпе болове, а остану колико год је то могуће при свести. Такви пожртвовани здравствени радници на својим леђима износе велики терет и заслужују много више поштовања и признања.

asf

13.12.2013. 17:00

Gde je Crkva sada? Zar ne bi mogli oni da se bave ovim, kao i prihvatilistima za napustenu decu?

aleksa

13.12.2013. 18:34

@asf - Boze kakav komentar. Kako Crkva da pomogne tim bolesnicima? Sa kojim kadrom. Otac mi je umro od kancera pluca. Napustio sam posao u inostranstvu da bih sestri pomogao u tim teskim trenutcima. Jako dobro znam sta je to. Nega takvih bolesnika je izuzetno zahtevna. Ceo dan presvlacenje, pokusavanje hranjenja, smanjenje bolova.... Hteo sam da ga smestim u privatnu kliniku, trazili su 100 eura dan. Ali nije on hteo...Preterah sa tekstom

vladimir beograd

13.12.2013. 18:47

Postovani,projekat Hospisa u Srbiji sam licno napisao sa dr.spec.Nikolom Petkovicem i razradio do detalja i ukljucio projektni biro i ing lazica,koji je hteo svegartis da projektuje a svi isto volonterski da odradimo i ukljucimo siroku drustvenu zajednicu.Ne treba tu neznam koliko para,za Beograd je dovoljno 2,5 do 3 miliona evra.za Novi Sad 2 milona zaKragujevac i Kraljevo oko 3,5 milona zajedno.Za celu teritoriju Srbije treba oko 25 do 30 milona da se resi pitanje Palijativnog zbrinjavanja