Славни преци почивају у корову

ПОСМРТНИ остаци српских и југословенских војника расути су на 676 локација у чак 40 држава, а процењује се да у овим хумкама почива и до 300.000 покојника. О великом броју војних гробаља и меморијала држава годинама није водила бригу, па су многа у лошем стању. Иако је само за хитне санације ових објеката планиране за 2013. потребно 85 милиона динара, предлог буджета за следећу годину предвидео је пет пута мањи износ.

Иако су потребе вишеструко веће, за одржавање гробова и костурница у туђини држава годинама уназад издваја просечно по 15 милиона динара. Буджет за сећање на претке у свету заокружује и нешто више од осам милиона динара намењених за текуће одржавање меморијала. Изузетак је направљен ове године, јер је за санацију спомен-

-комплекса на Зебрњаку, на коме је недавно обележена годишњица Кумановске битке, издвојено више од 70 милиона динара.

Костурница код Куманова само је један са списка објеката у коме почивају српски војници. Мало је познато да у Алжиру почива 324 српских војника умрлих у француским болницама у Првом светском рату. У Тунису је сахрањено око 2.500 српских војника, Француској 748, Грчкој 8.500.

Велико почивалиште српских војника је и Чешка - у Оломуцу је сахрањено 1.200, а у Јиндриховцима још 7.200 српских војника умрлих у заробљеништву у Аустроугарској. Војничке хумке расуте су и у Египту, Великој Британији, Норвешкој, Аустрији, Пољској...

У Министарству за рад које води бригу о меморијалима кажу да је већина војничких гробаља, упркос скромним средствима, у пристојном стању.

- Већина војничких меморијала, гробаља и костурница у свету од 2003. године до данас је обновљена - каже Негован Станковић, државни секретар овог министарства. - У сарадњи са нашим амбасадама, које прате њихово стање на терену, сваке године правимо листу приоритета за обнову. Највише оштећења санирано је на објектима у Македонији, али и Румунији и Грчкој.

Да је стање војних меморијала у свету годинама било флека на образу Србије и да би држава требало више да води рачуна о спомен-местима сматра Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

- Ма колика да је беспарица, Србија не би смела да дозволи да су јој војничка гробља запуштена и запарложена - каже Јуришић. - Већина њих, после много година, данас је у пристојном стању, али брига о њима требало би да буде стални задатак за сваку владу.

Прва ставка у плану обнове за следећу годину је окончање радова на Спомен-костурници у Бизерти и војничког гробља у Мензел Бургиби у Тунису.