Свака десета диплома лажна

СВАКА десета диплома је неважећа, показала је једна од последњих провера Републичке просветне инспекције. Фалсификују се не само дипломе високих школа из мањих средина или приватних факултета, већ и најугледнијих универзитета - београдског и новосадског, тврди Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције.

Према речима проф. др Симе Аврамовића, професора Правног факултета и председника Савета Универзитета у Београду, фалсификовање диплома на државним факултетима је, ипак, ређа појава, јер су степени заштите овог документа такви да је њено кривотворење компликовано колико и штампање лажних новчаница.

- На факултетима је то немогуће урадити. Фалсификати настају негде другде - сматра проф. Аврамовић. - Факултети имају електронску обраду података, дипломе се штампају са седам нивоа заштите, и то у Заводу за израду новчаница.

Ипак, кривотворења постоје. Зато што се уместо диплома фалсификују уверења о завршеном факултету. Она су штампана на обичном папиру и издају их факултети.

- Уверења су, истина, привременог карактера, али када се неко запосли са тим документом, касније му ретко траже да достави и диплому и тако људи годинама могу да проведу у служби без потребног звања. Сећам се и случаја лекара који је радио као интерниста са лажном дипломом из Босне - подсећа проф. Аврамовић.

Када буду откривене, овакве дипломе прогласе се неважећима, а може да одговара само њен власник, јер обично је тешко утврдити ко ју је издао.

Провера диплома је само један од послова које раде републички просветни инспектори за високо образовање. Само четири републичка инспектора и исто толико покрајинских покривају свих 200 факултета и високих школа у Србији.

Уз редовне провере, стигне им и најмање 300 пријава студената који се најчешће жале на рангирање, бодовање, оцењивање. Практично, немогуће је да обаве посао како треба.

- Пријава је све више, а у последње време доста проблема има и са уписом на мастер студије. Академци се с правом жале, зато што је факултет дужан да на почетку школске године објави јасне услове и рокове уписа и почетка школске године, а не да их мења у ходу - каже Тмушић за ”Новости”.

Жале се, каже, и професори и то углавом на колеге које су добиле виша звања. Ту инспекција може само да провери да ли је поштована процедура, али не и квалитет кандидата.

ПРЕДАВАНјА У КАФАНИ И НА ЕКСКУРЗИЈИ

НАЈВЕЋИ проблем, према речима Велимира Тмушића, представљају издвојена одељења факултета, чија контрола ће у овој години бити приоритет. Већина нема дозволу за рад. Отварају се по целој земљи и немају потребне услове за рад.

- Колеге из Републике Српске сазнале су, на пример, да један приватни београдски универзитет држи часове у кафани у Бањалуци. Затекли су 40 студената и професора, прекинули наставу и писали пријаву - прича Тмушић. - На крају је управа универзитета донела доказе да су сви ти студенти уписани у Београду, а часове у Бањалуци назвали су екскурзијом. Нисмо им могли ништа, иако нису били у праву.