У среду другостепена пресуда Шешељу у Хагу

Жалбено веће Механизма у Хагу објавиће у среду, 11. априла, другостепену одлуку у поступку против лидера радикала Војислава Шешеља, који је првостепеном пресудом ослобођен од свих оптужби хашког тужилаштва.

Шешељ је раније најавио да неће ићи у Хаг на изрицање другостепене одлуке, а одбио је да присуствује жалбеној седници.

Жалбено веће Механизма, који је наставио рад Хашког трибунала затвореног у новембру прошле године, може првостепену пресуду да потвди, да је преиначи или да наложи ново суђење.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Hag opet preti Šešelju

Првостепеном пресудом судско веће Хашког трибунала на челу са судијом Жан Клод Антоанетијем 31. марта 2016. ослободило Шешеља по свих девет тачака оптужнице, која га терети да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба, као и протеривање Хрвата из Војводине.

На ту пресуду жалило се Хашко тужилаштво, а Шешељ је поднео писани одговор на жалбу.

Већина чланова трочланог већа (судије Анетоанети и Мандиаје Нианг) уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је у марту 2016. да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице.

Судија Латанци је била супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослобођен једногласно.

Тужилаштво у Хагу је за Шешеља тражило казну од 28 година, а у својој жалби је набројало пропусте већине чланова првостепеног већа и предложило Жалбеном већу да преиначи одлуку и да га прогласи кривим и осуди.

Као алтернативу преиначењу ослобађајуће пресуде у осуђујућу, тужилаштво је Жалбеном већу предложило да првостепену пресуду укине и наложи понављање суђења.

У својој жалби од 100 страна уз додатне анексе, хашко тужилаштво је поред осталог указало да је првостепено веће судије Жан Клод Антоанетија погрешно утврдило чињенично стање јер није закључило да Шешељеви говори представљају физичко извршење прогона, депортације и присилног премештања.

Такође сматра да је првостепено веће није дало ваљане разлоге за своје закључке, јер није уважило агрументе и доказе тужилаштва.

Са друге стране, лидер СРС је у свом одговору на жалбу тужилаштва, који је написан на 115 страна предложио Жалбеном већу да не усвоји ниједан од жалбених предлога хашког тужилаштва, те да потврди првосепену пресуду којом је 31. марта 2016. године одлобођен свих оптужби.

У одговору на жалбу је и да је тај поднесак његово последње одбраћање трибуналу у Хагу, те да он не жели да више на било који начин учествује у поступцима пред њим.

"Професор Војислав Шешељ се никада неће више добровољно вратити у Хашки трибунал, зато што је скоро 12 година провео у притвору и био на располагању Хашком трибуналу. Тужилаштво није доказало његову кривицу зато што је нема, што је Шешељ и доказао", наводи се поред осталог Шешељвом одговору на жалбу.

Шешељ се током поступка пред Трубуналом бранио сам, без адвоката или "пријатеља суда".

У фебруару 2003. године се добровољно предао Хашком трибуналу, у чијем притвору је био готово 12 година, до новембра 2014.

За то време није тражио укидање притвора нити је гаранције ниједне владе Србије да ће бити доступан трибуналу.

Сачекао је да судско веће само одлучи да му укине притвор, а то до тога је дошло пошто му се погоршало здравствено стање у притвору хашког трибунала.