КОЛИКО је поверење у „свог човека“ из КОС, Владимира Јагара имао Шпегељ и сви његови најближи сарадници Ђуро Дечак, Антун Хабијанец, Фрањо Ковач, најбоље сведочи податак да је одмах по приказивању филма на телевизији, генерал Шпегељ послао свог човека од поверења Фрању Парадиновића у рано јутро 26. јануара 1991. у Старо Градско да Јагаровој ташти јави да се овај склања и да су проваљени. Иако је све што је емитовано на ТВ снимано у његовом присуству и у кући капетана КОС, генералу није пало на памет да он може бити и „кртица“.

Владимир Јагар прича и да су се у притвору, ухапшени у акцији „Штит“, Дечак, Хабијанец и други, распитивали у којој је ћелији он. У међувремену, војска је Јагарову породицу, супругу и троје деце изместила на Златибор, али и тамо се догађала „драма“ са Шпегељима.

- Како сам касније сазнао, ручајући у војном хотелу на Златибору, моја супруга је угледала Шпегељеву ћерку чији је отац ноћ раније означен као вођа побуна - прича капетан Јагар. - Једва се сакрила, јер је знала да ја „радим нешто око Шпегеља“. Наиме, Шпегељева ћерка је била удата за војног зубара у Београду и сасвим случајно, у исто време су се нашли на Златибору. КОС ми је породицу изместио после у Врњачку Бању.
ИЗГУБЉЕН СТАМБЕНИ КАРТОН Године 1992. када се променио шеф „службе“ Владимиру је речено да више не долази на посао. До 1998. је примао плату и седео код куће. Стамбено питање му није решавано јер је његов стамбени картон „изгубљен“. Стан је добио много година касније, али и четири бај-паса.


А у капетановом сећању, као најопаснији део операција праћења делатности вировитичке терористичке групе Мартина Шпегеља остао је забележен састанак у кући старијег водника Фрање Коваче, (Шпегељевог рођака) у селу Роговцу 19. јануара 1991. Већ тада Туђман је одлучио да се оружје не враћа, а Мартин Шпегељ је издао наређење да почне блокирање касарни као и напади на официре. На том састанку било је више десетина најокорелијих усташа, а Шпегељ је први пут био опрезан и према Јагару.
- Више пута ми је отварао и затварао торбу, превртао ствари и тражио микрофон - сећа се наш саговорник. - Опрема није била у торби већ на мом телу, а ја сам се знојио од страха. Тада ми је дао спискове „наших официра“ и шифру - „ветровито“, под којом ће ићи напади на касарне. До тих напада није дошло јер је Стипе Месић у координацији са Туђманом, од Председништва СФРЈ тражио продужење рока за разоружање. Нама је тако дата шанса да их похапсимо пре емитовања филма.

Капетан Јагар после акције није крио свој идентитет. На суђењу окривљенима за терористичко удруживање у Загребу дошао је у војничкој униформи и свима погледао у очи баш као и Александар Васиљевић. У међувремену, празна кућа у селу му је демолирана, али су се колеге официри и мештани Хрвати окупили и скинули графите са зидова. То је урађено уз музику и народно весеље.

- У мом селу Стари Градац у Другом светском рату били су само партизани - сећа се Јагар. - Људи су видели да су преварени 1990. и да се спрема ратно зло и после акције хапшења вођа ХДЗ, велика већина њих је мислила да ће ЈНА бити јача од усташа, те су се окуражили. И ја сам био убеђен да ћемо тада победити усташтво, Шпегеља, Дечака и сличне.


Нажалост, Туђман је брзо консолидовао своје редове. После суђења у мају, када је већина осумњичених пуштена, усташтво се вратило на велика врата. Јагар прича да је његову родну кућу тада посетила Станислава Шпегељ, генералова жена која је и ушла да види где су јој мужа намагарчили. На изласку, пратиоцима је рекла: „Ово мора ић’ у зрак“!

Прва кућа која је минирана у Хрватској у ратовима из деведесетих била је кућа Владимира Јагара.

КРАЈ