И Холивуд и Боливуд радо хоће у Београд: Код нас снимљено више од 50 међународних филмских остварења

ПОСЛЕ остварења "Кориолан" и "Бела врана" Рејфа Фајнса, "Новембарски човек" са Пирсом Броснаном, или "Браћа Блум" у којима су играли Рејчел Вајс, Марк Рафало и Адријан Броди, проширио се глас о Србији као добром месту за снимање филмова. Тако се, из године у годину, остварују све веће продукције, које постају запажене на филмској светској сцени.

Последњих неколико година снимљено је више од 50 међународних филмских остварења. Поред добрих локација, ниске цене и пореске олакшице привлаче стране продукције привлаче. Када се заврши снимање, страним продуцентима се враћа износ ПДВ за новац који су потрошили. Захваљујући томе, наша држава је остварила приход од 35 милиона евра, а процењује се да су филмаџије из иностранства у последњих годину дана овде потрошиле много више - изнад 95,7 милиона долара.

И страни продуценти су задовољни: амерички хорор "Плен" Александра Аје на биоскопским благајнама широм света зарадио је 90 милиона долара, а редитељ Квентин Тарантино изјавио је да му је то засад омиљени овогодишњи филм. Домаћој публици посебно је занимљиво то што је филм у целости снимљен у Београду, тачније у "Луци Београд". За потребе снимања ангажован је већи број људи и направљена импозантна сценографија, као и модели џиновских крокодила. Главну улогу у филму тумачи глумица Каја Скоделарио ("Пирати са Кариба - Салазарова освета"), а реч је о првом филмском пројекту куће "Парамаунт" у Србији, вредном 17 милиона долара.

- Странци бирају Београд пре свега из логистичких разлога - каже Тања Митић из Српске филмске асоцијације (СФА). - Велике екипе захтевају хотелску инфраструктуру, логистику, доступност најразличитијих занимања - од мајстора који раде на изради сценографије и реквизита и брину о изради костима, преко електричара, тимова који воде рачуна о расвети, сцени и опреми, па до дресера животиња, великог возног парка...

Београд је доказао своју способност да се лако трансформише у сваку светску дестинацију. Почетком године сниман је филм "Минамата" у режији Ендруа Левитаса, у којем је Београд заменио Токио и Њујорк из шездесетих година. У филму Џони Деп тумачи славног ратног фотографа Јуџина Смита. Филм је рађен по истинитој причи и говори о славном фотографу који је разоткрио тровање живом становника јапанског града Минамата, проузроковано испуштањем тешких метала из хемијске фабрике компаније "Чисо".

Плен

Још један познати холивудски глумац боравио је у Београду, а то је Дејвид Боријаназ. Трећа сезона америчке серије "Морнаричке фоке", која се емитује на телевизије Си-Би-Ес, снимала се на улицама главног града Србије. И друга сезона популарне серије "Предстража", која се емитује на каналу Si-Fi, комплетно је снимана и монтирана у Србији. Коришћене су многе локације Београда и околине, амбијент тврђаве Калемегдан, као и комплексан студијски сет у Шимановцима. Између Гаја и Шумарка, у ковинској општини сниман је боливудски акциони филм "Баги 3", у продукцији индијске куће "Надијадњала грандон ентертејнмент".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Биковић почиње снимање српско-руског филма "Хотел Београд"

Само 16 компанија које су чланице Српске филмске асоцијације остварило је више од 500 снимајућих дана и упослило готово 3.000 додатно ангажованих чланова екипе. Анализа економских ефеката сектора аудиовизуелне продукције и ефикасности подстицаја показује да је на сваки евро који је држава уложила, укупна вредност буџета пројеката у Србији у просеку четири пута већа. Србија је, иначе, све траженија локација и за снимање реклама, које су на првом месту по броју подржаних пројеката. Подаци показују да је у буџет Србије по основу продукције реклама уплаћен 11 пута већи износ него за филм и 18 пута више у односу на износ уплаћен за постпродукцију.

- Тржиште реклама једнако је важно као и филмски пројекти - каже Тања Митић. - Многи познати редитељи који раде на филму раде и велики број реклама. И за један и за други посао потребни су креативност и одређени профил занимања. За стране продукције смо атрактивни због цена, нових локација, одличне екипе и наше традиционалне љубазности.

Предстража

Домаће компаније на сваки субвенционисани пројекат реализују још у просеку четири додатна за стране клијенте. Стране продукције су од 2016. до средине ове године оствариле 44.889 ноћења и само за смештај потрошено је 3.680.898 евра. Имајући у виду да је боравишна (туристичка такса), која се плаћа за свако ноћење, 159 динара, односно 1,3 евра, директан допринос сектора производње аудиовизуелних садржаја економији земље је 58.356 евра. Такође, за порез на услуге смештаја уплаћено је 368.090 евра.

- Ефекат филмске индустрије на туризам је значајан. Филм има значајан утицај на промоцију културе земље - објашњава Тања Митић. - Сваки шести посетилац Северне Ирске ју је посетио захваљујући "Игри престола". Процена је да је у прошлој години захваљујући овој серији приход од туризма на локалном нивоу износио 50 милиона фунти.

СТРАТЕГИЈА

ВЛАДА Србије је као стратешки важним оценила сектор креативних индустрија, где производња аудиовизуелних садржаја игра битну улогу. Приликом дефинисања и усвајања мера подстицаја пошло се од становишта да промовисање и позиционирање Србије као дестинације за снимање страних продукција представља основ "невидљивог извоза".

ФАЈНС БИО ПРВИ

КАМПАЊА "Снимајте у Србији" почела је пре десетак година. Међу првима је дошао Рејф Фајнс, а долази често и Лик Бесон. Београд је био и једна од локација, уз Русију, Велику Британију и Италију, за снимање Би-Би-Сијеве серије "Мек мафија". Србија постаје све атрактивнија и продуцентима из Азије. Снимљен је један кинески филм, неколико индијских, а били смо домаћини и филмској екипи из Јужне Кореје.

ДОБРА СЛИКА ИДЕ У СВЕТ

У Великој Британији на сваку фунту подстицаја за филмску индустрију добит је 12 пута већа, а у Француској - 13. Процењује се да би без подстицаја филмска индустрија у Британији пала за 75 процената, а подаци говоре да је од 1996. до 2009. филмска индустрија расла брже од раста БДП. Према истраживању Британског савета о томе како их други виде, чак 28 одсто кинеских испитаника је одговорило да је британски филм један од два најважнија извора информација на основу којих стичу слику о овој земљи.