Конкурс за новинску карикатуру “Пјер” први пут је расписан 1967. године, а установили су га Слободан Глумац, тадашњи главни уредник “Вечерњих новости”, и мајстор карикатуре Драган Савић. Основан је у част новинара, есејисте, писца, једног од оснивача “Ошишаног јежа”, Петра Крижанића, рођеног у Глини 1890.

Псеудоним Пјер, по коме је овај конкурс понео име, користио је од првих објављених радова против аустроугарске политике, 1908, у загребачком сатиричном часопису “Коприве”. Аутор, који је својим делом задужио југословенску и српску карикатуру, после Првог светског рата, преселио се из Загреба у Београд, где је провео потоњи радни и животни век, до 1962. када је умро. Прво признање са Пјеровим именом припало је љубљанском аутору Албину Рогељу за карикатуру која приказује осмерац, у коме седморо кормилари, а један весла, која је алудирала на односе у социјалистичкој самоуправној федерацији, са шест република и две покрајине. Ову одлуку донео је жири којим је председавао чувени песник, надреалиста Александар Вучо, а у коме су били и глумци Виктор Старчић и Мира Ступица, академик Павле Савић, сликар Сабахудин Хоџић, ослободилац Београда Пеко Дапчевић, политички радник Воја Вучелић, и оснивачи признања Глумац и Савић.

Према њиховом суду најбољи портрет тада је направио Ранко Гузина, легендарни карикатуриста нашег листа, који нас је напустио 2016. године. Његово име, на овом конкурсу који више од пет деценија организују “Вечерње новости”, сада носи награда за најбољу портрет карикатуру. Жиријем другог “Пјеровог” конкурса председавао је Бранко Ћопић, који ће се још неколико пута потом наћи у овој улози, а у коме су били “оскаровац” Душан Вукотић и сатиричар Владимир Булатовић Виб, награду је доделио тада младом Душану Петричићу, а следеће 1969, “Пјер” је припао Зорану Јовановићу...

Прочитајте још - "Дипломци" освојили "Пјер": Ово су најбоље новинске карикатуре конкурса "Вечерњих новости"

Веслајући кроз буре југословенске и потом српске историје, “Пјеров” конкурс изнедрио је најбоље ауторе, јер нема значајнијег имена са ових простора који се бар једном није “овековечило” овим признањем. Рекордер је Тоша Борковић, који је пет пута освајао “Златног Пјера”. Значај награди давали су и они који су о њој одлучивали, а међу њима су били и Данило Киш, Игор Мандић, Оља Ивањицки, Миљенко Смоје, професор Радомир Лукић, Мика Антић, Војо Станић, Срђан Карановић, Љубивоје Ршумовић, Јован Ћирилов, Љубиша Георгијевски, Душко Трифуновић...

Јединствен је пример Зука Џумхура, који је често и жирирао и освајао награде. Чланови “Пјеровог” жирија били су и Гордан Михић, Предраг Матвејевић, Боро Драшковић, Александар Поповић, Слободан Машић, Милован Витезовић, Ратко Божовић, Синиша Павић, Растко Ћирић, Душан Ковачевић, Петар Краљ, Цаја Радојчић, Емир Кустурица, Бајага, Синиша Ковачевић, Љубомир Симовић, Драгослав Михајловић... О јединственом такмичењу карикатуриста, писао је својевремено и Иво Андрић: - Није лака ствар ни мали напор ни незнатна жртва гледати целог века људе и свет око себе очима карикатуристе запазио је наш нобеловац.

- Моћи тако видети и умети тако приказати друштво и човека у њему, а не подлећи професионалној деформацији, не пасти у песимизам и негацију, не отуђити се од света и људи, то показује велику латентну снагу и равнотежу духа, урођену благородност и чистоту.


Душан Петричић 1968. Једнакост


Ранко Гузина 1971. Без речи


Иво Кушанић 1974. Далеководиоци


Зухо Џумхур 1975. Савремени пејзаж


Тошо Борковић 1984. Омладински састанак

Љубомир Сопка 2000. Без речи