ПУБЛИКА која се ужелела ликова и заплета сценаристе Синише Павића, од уторка ће моћи да гледа његово ново остварење - серију "Јунаци нашег доба". Као некад "Бољи живот", "Врућ ветар", "Белу лађу", "Породично благо", из вечери у вече на РТС пратићемо судбину породице Чичановић, у режији Михајла Вукобратовића и Ивана Стефановића, која је на својеврстан начин слика и прилика овог времена.

- Преплићу се животи три генерације, а нико никог не разуме - каже Павић, у интервјуу за "Новости". - Серија има хуморни тон, с којим је лакше савладати тешке теме. То је онај хумор у коме се боље разумеју друштвене појаве. Који изоштрава односе, као што се у карикатури изоштрава црта да бисте добили суштину лика и поруке. Ликови су врло различити. Има енормно богатих људи, чија подела карата је била добра и оних којима су запале лоше. То се, као и у животу, мења. Искушења их доводе до тога да понекад предузимају кораке које иначе не би, али их нужда тера да се искажу. Са њима се не поиграва аутор, него живот.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Синиша Павић: Данас не може да се пише "Бољи живот"

* А, ко се са нама у стварности поиграва, ко су јунаци нашег доба?

- Јунаци нашег доба би то, можда, били у неком другом времену. Ово им никако није наклоњено. Они имају особине правих, добрих људи. Поштење и емпатију према другима, чврст карактер. Спремни су да помогну, не мисле само о себи. Неко их зове маргиналцима. Ја их не зовем тако. Намерно сам их тако именовао. Живот одређује да ли ће неко бити јунак и да ли ће у одређеном тренутку поступити као човек. Можда до тада није испуњавао те особине, можда се некад понео као ништак или кукавица. У томе је двосмисленост тог назива. И Љермонтов је своју књигу насловио "Јунак нашег доба", а он је био све друго, само не јунак.

ПУНИМ ГАСОМ * ОД ваше прве књиге "Вишња на Ташмајдану" прошло је више од пола века, а кондицију не губите?
- Проверићемо ту кондицију и стање духа сада у новој серији. Без свог сарадника Љиљане, моје супруге, та дуговечност и стално одржавање високог стандарда не би било могуће.

* Зашто мислите да су добри људи, данас, на маргинама?

- Добри људи су увек на маргинама. Моје искуство, а имам га много, говори да доброта без вештине, без лукавства, без способности да се интелигенцијом надвлада ситуација, није довољна за опстанак. Доброту нико, осим онај ко се о њу добро не овајди, нарочито не цени. А и тај који се овајди о нечију доброту, није захвалан. То су, нажалост, моја искуства, не само из сопственог живота, него и из велике литературе. У великим ратовима, катаклизмама, увек су страдали најбољи.

* Зашто баш најбољи?

- Они себе најмање штеде. Они су увек ту да покажу чврстину, борбеност, да се за неку идеју заложе и срцем и разумом. Зато они брже страдају од калкуланата. Међу милионима људи који су страдали у Другом светском рату су и они најбољи. Они који су преживели рат, не говорим о онима који су били деца, обично се нису показали достојним својих сабораца. Десетине хиљада их је остало под земљом. Младих, понесених, квалитетних, који су имали велико срце и душу... Остали су под земљом а нису ни помислили на неку вилу на Дедињу које би се дочепали. Али, они који су преживели, кренули су на те виле. Живот, ето, ставља људе пред практичне, обично врло баналне проблеме, који се тешко решавају, пред проблеме преживљавања, проблеме стварања неког матријалног добра, а оно је често скопчано са великим отимањем и неки од њих наравно да попуштају. Доброта никад није била карта за успех у друштву. А, у садашњем, које је изгубило доста од стандарда моралних вредности, поготово.

* Шта би требало да учинимо да се истинске вредности врате? Могу ли јунаци ваше најновије серије у томе да помогну?

- Јунаци ове серије то покушавају. А свако од нас треба да нађе меру колико је кадар да у томе успе. Свако треба да себе преиспита. Да вам откријем: У серији има један млад момак који није типски представник своје генерације. Напротив, он је губитник. Али, губитник који има веома изражену вољу да се покаже бољим него што јесте. И, него што може да буде у околностима у којима живи. Он ће, на пример, да интервенише у аутобусу против неког силеџије, показаће се као човек од карактера, који презире новац... Нажалост, он губи, али не увек. Упркос животу који га ћушка, он ће, без ичије помоћи, постићи циљ. Показаће да у сваком друштву има простора за добре људе, само је пут до тог циља трновит и дуг.

* Наши узори, данас, потпуно су другачији...

- Не! Они никоме нису узор. Њихов циљ је само да прибаве атрибуте са којима мисле да ће у овом друштву лакше успети. Новац је њима врхунска вредност. Један од јунака серије је веома богат. До богатства је дошао уз високу цену, а не само својим трудом. Цена је и у томе што је отишао и оставио све оно што је волео и што му је живот чинило лепим. Постигао је циљ, а промашио све остало. Остао је без иког свог. Све оно што му је значило, нестало је, сад му се земља коју је напустио, из које је побегао, чини лепшом него дворац у коме живи, али сам.

* У животе ваших јунака уплели сте и политику. Утиче ли она на њихове животе?

- Наравно да утиче. Главни јунак је под великом пресом политике. Тема ове серије није искључиво политичка, као рецимо у "Белој лађи", али је има, као, на пример, у "Бољем животу". Мени су за "Бољи живот" говорили: "Па, овде нема политике!" Одговарао сам: И те како је има, само она није била тако експлицитна и видљива. Тамо сте имали Јатаганца и Курчубића, два стуба тог друштвеног система. Обојица су имали моћ, може се рећи да су били политичке громаде у односу на Гигу Моравца, који је био одличан човек и зато су симпатије публике биле на његовој страни.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Синиша Павић: Ово је свет без идеологија


* Главни јунак ваше нове серије, ипак, је одабрао пут Јатаганца и Курчубића...

- Указала му се прилика да се домогне високих позиција. Он не види други начин, осим да успе преко политике. И зато је он јунак нашег доба, као што је Шурда био важан у свом времену. Шурда је, међутим, могао да бира. Променио је шест занимања, не зато што су га истеривали с посла, већ зато што је одбијао да ради оно што не воли. Хтео је да ради оно за шта је талентован, а ни сам није знао шта је то. На крају је, ипак, пронашао себе. Био је то мали корак за човечанство, а за њега велики. У то време човек је могао да бира занимање. А данас... Данас су људи срећни кад добију посао за који ће бити плаћени 250 евра, а знају да ће морати да раде као да примају плату 800. Иако је њихов рад дехуманизован, гледају како да остану, а не да изађу из тог система. А ја сам вам као Шурда. Смирио сам се тек кад сам постао судија, јер сам волео тај посао.

СЕРИЈЕ ЗА "РИПЛИЈА" * ПОЗНАТО је да не бирате само продуцента, него и редитеља са којим ћете радити...
- Почео сам да радим на телевизији у време када је она већ имала сјајне школоване телевизијске редитеље - Ацу Ђорђевића, Саву Мрмка, Здравка Шотру и Дејана Ћорковића. Радио сам са свима, али до данас највише са Мишом Вукобратовићем. Веровали или не, заједно смо урадили 90 епозода "Бољег живота", 62 "Породичног блага", 50 "Стижу долари", 90 "Беле лађе"... Доста!

* Верујете ли да ће доћи време када ћемо моћи да прилегнемо мало као Шурда и кажемо да нам се спустио притисак?

- Шурда је свакоме рекао оно шта мисли, и продавцу у самоуслузи, и таксисти, и инспектору... Није ћутао. Данас се за то добија отказ. У "Јунацима нашег доба" кућна помоћница тужиоца добија отказ зато што је нешто рекла на страном језику, а тужиочева жена је то чула. Покушала је да објасни да је то рекла за своју душу и да није хтела никога да увреди, али није вредело. Док је одлазила, поручила је тужиоцу: "Поред толико масовних гробница, толико злочинаца, мене сте нашли да шпијунирате. Разумем вас, ни вама није лако. А, ако хоћете да вам буде лакше, проговорите некад да вас нико не чује, ако никако другачије, на ескимском, биће вам лакше."

* Тридесет година сте били судија, да ли бисте се и данас тим послом бавили са истом упорношћу као тада?

- Не бих могао данас да будем судија. Ми смо били господа у правом смислу те речи. У јавности се није могло десити да неко напада или блати судију, а судија је морао да поштује високе стандарде понашања у јавности. Било је тада политичких процеса, у којима је власт била заинтересована за одређену врсту пресуде. Али, ти предмети нису дељени судијама по редном броју, већ се предмет обично давао у руке судији у кога је власт имала поверење. Највећи број судија био је имун на интервенције. За тридесет година свог рада, никада ниједан председник суда није покушао да утиче на моју одлуку. Познате су седнице колегијума окружног суда у Београду, где је у три покушаја градски комитет намеравао да се судија због политички неприхватљиве одлуке елиминише са предмета. Колегијум судија, свих 110, одбио је ту интервенцију, подржан од председника Окружног суда, лично. Знам из свог искуства судије који су прихватили да суде унапред пресуђене ствари и после извесног времена напуштали су правосуђе и одлазили у адвокате. Немам утисак да бих такву слободу рада као судија уживао данас. Најбољи одлазе, а они што остају просто не схватају шта се дешава. Неко нас угрожава, нешто се решава, најбоље је да ћуте, гледају телевизију и ништа не разумеју.