Шалио се да је шнајдерка која шије по кућама, а његове речи памтићемо заувек: Данас је рођендан Душка Радовића, овако је говорио о себи

ПИСАТИ сам почео у самоодбрани. Бранио сам се од свих који су ме угрожавали здрављем, снагом, лепотом, бољим успехом у школи. Вадио сам се, доказивао себи и другима да сам само друкчији, а не гори од њих.

Прочитајте још - КАКО ЈЕ УЋУТКАН ДУШКО РАДОВИЋ: Реченица која је дошла главе највећој легенди Београда

Овако је о себи говорио неодољиви Душан Радовић, рођен у нишкој породици железничара на данашњи дан, 29. новембра 1922. године. Са 16 година дошао је у Београд, брзо одустао од студија, запослио се као благајник у мензи, чиме је, наравно, био незадовољан, па се, како каже, вратио писању. Песму послату "Полетарцу" није смео да потпише, чак ни мушким именом, већ као Рајка Токић. Испоставило се да су се Бранко Ћопић и Арсен Диклић спремали да оду на назначену адресу да би видели како изгледа та Рајка. И тако је, буквално са улице, без ичије препоруке фебруара 1947. постао сарадник пионирских новина, а затим и главни уредник. Ипак, писање му је, како је истицао, ишло споро и тешко, бојажљиво и стидљиво. Читаве 1949. понављао је у себи само два стиха "Био једном један лав... Какав лав?"

Прочитајте још - Душко Радовић о деци: Туците их чим почну да личе на вас

- Када ми се најзад откачила читава песма, учинило ми се да сам оздравио. Имам ја и бољих песама, које више волим од ове, али је баш та за мене остала значајна по томе што ме је спасла, избавила од оног јада и чемера - сећао се касније.

У Студио Б одлазио је сваког дана, и кад није било посла, волео је шах, преферанс, и фудбалске утакмице као велики партизановац. Волео је да себе представља као "шнајдерку која шије по кућама", односно "примењеног књижевника", јер је знатан број његових дела био "изнуђен". Радио-игра "Капетан Џон Пиплфокс", настала је тако што се од њега у Радио Београду тражило да нешто напише за 1. април 1953. Песме под насловом "Вестерн" писао је за "Вечерње новости", јер је једно време био хонорарни сарадник дечје стране нашег листа. ТВ серијом "На слово на слово" је, како каже, покушао да спасе од лошег програма за децу чији је био уредник...

- Душан Радовић је песник, веома необичан песник. У својој личности спојио је модерног песника и човека из медија, а у свом делу модеран песнички израз за који влада фама да је неразумљив и свима разумљив медијски дискурс - каже, за "Новости", песник Мирослав Максимовић, који је приредио неколико Радовићевих књига. - Био је, уз Попу и Павловића, један од утемељитеља послератне модерне српске поезије и истовремено веома популаран писац. Спајао је наизглед неспојиво. Шта је, у ствари, он радио? Пилуле модерне поезије убацио је у све своје медијски популарне творевине. Показивао је да поезије има у свему, и у јутарњем поздраву Београђанима, и у причи за лаку ноћ деци. Ми другог таквог песника немамо, а нисам чуо да га има и у другим књижевностима.