ДЕЦЕНИЈУ и по постојања, Кућа легата, под чијим кровом се нашла заоставштина десет наших најзначајнијих уметника друге половине 20. века, прославиће данас свечаном академијом, у подне, у Коларцу и изложбом у Легату Петра Лубарде на Дедињу (Иличићева 1). Аутор поставке "Модерна, избор радова из колекције Куће легата", коју ће свечано у 19 часова отворити градоначелник Зоран Радојичић, је историчарка уметности Дина Павић.

- Жеља ми је била да кроз одређену тему објединим све наше легате и да из њих извучем најзначајније радове - каже, за "Новости", Дина Павић у чијем избору су се нашла дела Олге Јеврић, Олге Јанчић, Недељка Гвозденовића, Ристе Стијовића, Саве Шумановића, Петра Коњовића, Марка Челебоновића, Петра Лубарде, Петра Добровића, Миленка Шербана, Милене Јефтић Ничеве Костић, Зоре Петровић, Љубице Цуце Сокић, Косте Богдановића.

Међусобна повезаност аутора и испреплетаност њихових поетика, као и колекција у којима се чувају, на изложби ће бити представљена у три целине: портрети, простори и промене.

- Тематика простора подељена је на мртве природе и пејзаже - наставља саговорница. - Окренутост специфичном крајолику карактеристика је неких уметника чија се дела налазе у колекцији Куће легата, и то Лубарде - Црна Гора, Коњовића и Шербана - Војводина, Добровића - Далмација и Милене Јефтић Ничеве Костић - Војводина и Аустралија.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Изложба "Црвена стрела" у Кући легата


Када је реч о мртвој природи, слике које ће бити представљене указују како су на ову ликовну тематику утицали појмови времена и места, стварности и фикције, уметности и друштва, додаје Павићева:

- Истовремено, уметници из наших колекција: Челебоновић, Цуца Сокић и Гвозденовић имају константну репетицију и преокупацију усмерену ка обичним, ситним, безначајним и свакодневним предметима.


“Велико слово“

У свим легатима постоје портрети, а према речима саговорнице, највољенији и најпортретисанији био је Шербан:

- Он је карактеристичан и по својим аутопортретима, који сугеришу снагу личности и говоре нам о сликару који веома добро зна своју позицију унутар друштва. Портретисали су га и Зора Петровић, Крсто Хегедушић, али и Добровић.

Значајан део овог сегмента чине и портрети Добровића (на многима је његова супруга Олга), али монументална композиција, која дуго није виђена јавно "Редакција листа Данас", на којој су уз сликара и Мирослав Крлежа, Марко Ристић, Васо Срзентић, Веселин Маслеша и Милан Богдановић. А ту су и портрети које је радила Цуца Сокић, али и две вајарке, две Олге, Јеврић и Јанчић.

У трећем делу - промене, налазе се уметници који су померали границе ликовног израза и грабили просторе слободе унутар југословенског уметничког простора (Лубарда, Коњовић, Јанчић, Јеврић), али се борили и за стицање места наше сцене на глобалном нивоу.

- На изложби ће се наћи и дела нашег вајара, теоретичара и професора Косте Богдановића, чије радове чувамо, али уговор о поклону са градом није формално завршен. Поносни смо и на нашег живог легатора Милену Јевтић Ничеву Костић - истиче Дина Павић. - Из поставке Легата Петра Лубарде, на изложби ће, тамо где иначе стоје, остати и два његова монументална платна "Човек и звери" и "Велико слово", као део поставке која ће ту остати до 31. децембра, а онда ће се преселити у Андрићград - закључује ауторка поставке.


СТИЈОВИЋ “Жена без руку“ / ЈАНЧИЋ “Љубав облика“

Своја дела граду су, од оснивања, завештали вајари Ристо Стијовић, Олга Јеврић, Олга Јанчић, сликари Лубарда, Гвозденовић, Шербан, Добровић, и Цуца Сокић. Легат са богатом збирком уметничких дела оставио је и писац Вељко Петровић, са супругом Маром.

БРДА НАД КОТОРОМ

ЛУБАРДИНА слика "Брда над Котором", изложена на Бијеналу у Венецији 1950. биће део ове поставке, али она не припада легату у Иличићевој, већ оном који је Београду оставио Миленко Шербан.

- Он је ово дело видео на изложби у УЛУС-у на Теразијама, и био одушевљен, а Петар када је то чуо, спаковао је слику и послао му као поклон - открива саговорница.

ПРОТИЋ И ДВЕ ХЕРОИНЕ

ИНИЦИЈАТИВА за формирање Куће легата потекла је од Миодрага Б. Протића, оснивача Музеја савремене уметности. Према речима наше саговорнице, изузетно велики допринос дале су и историчарке уметности Ивана Симеуновић Ћелић и Ирина Суботић:

- Оне су хероине Куће легата, које су континуирано писале граду и држави, да се формира установа, јер су легати почињали да оптерећују музејске збирке.