Дневник заблуда: Трг републике

После реконструкције дуже од годину дана и вредне више од 900 милиона динара, завршен је београдски Трг републике. Након дугог периода прекопавања центра престонице, најзад смо дочекали да прошетамо омиљеним тргом.

Некада познат као Позоришни трг због близине Народног позоришта, централни градски простор је формиран после рушења Стамбол-капије 1866. и градње Народног позоришта 1869. године. На њему је 1882. подигнут споменик кнезу Михаилу, а 1903. саграђена палата Управе фондова, данашња зграда Народног музеја.

Између два рата, трг је био трамвајска окретница, а 1931. заокружила га је урбанистички наметљива палата "Реуниона". После Другог светског рата са трга су уклоњене трамвајске шине и саграђена зграда Дома штампе која га је затворила и одвојила од некада највише београдске зграде "Албанија". Тиме је трг добио свој коначан урбанистички облик.

Данашњи изглед, овај простор је примио након Урбанистичко-архитектонског конкурса за три београдска централна трга, одржаног 2015. године. Тада је жири којем је председавао градски урбаниста Милутин Фолић са члановима Борисом Подреком, Браниславом Митровићем, Евом Ваништа Лазаревић и Небојшом Мињенићем доделио прву награду ауторском тиму Зорана Дмитровића и Зорице Савичић. Уместо могуће микроурбанистичке оазе, аутори су предложили аскетски изглед Трга републике као чисту површину покривену гранитним плочама истих димензија, употпуњену са шест клупа за седење, осам рефлекторских стубова и дванаест стабала белогорице. Међутим, шта садржи реконструисани Трг републике?

Новоизведни трг задржао је минималистички концепт аутора који су се определили за чисту, равну, празну површину поплочану сивим гранитом. У реализацији, повећан је број пројектованих камених клупа за седење, а додатно зеленило унето у простор трга жардињерама са ниским растињем.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Фатална урбанизација

Међутим, о изгледу и функционалности новог Трга републике мишљења су подељена. Према грађанима који га хвале добијен је квалитетан, широк, слободан градски простор који одговара савременој функцији трга. Међутим, многи износе замерке да је трг урбанистички недовољно промишљен, нефункционалан, неархитектонски, монотон, сив. Стари суграђани жале се на недостатак зеленила, што нарочито смета током сунчаних летњих дана. Дизајнери приговарају због естетски непримерено обликоване расвете трга, нефункционалних и непотребних стубића за спречавање прилаза тргу колима. Поједини урбанисти замерају на наспрамној поставци атобуских станица у Коларчевој улици, чиме је додатно сужен коловоз...

Без обзира на похвале и критике, вредност новог трга биће позната у скорој будућности.