МОЈ кум и пријатељ Небојша Глоговац није заувек отишао. Ја и данас са њим разговарам на многобројне теме.

Овим речима глумац Војин Ћетковић почео је разговор, за "Новости", у Требињу, где су организовани "Дани Небојше Глоговца", поводом 50 година од рођења великана глумишта који нас је изненада напустио 9. фебруара прошле године. У врло емотивној меморијалној вечери у родном граду Глоговца, о сјајном глумцу говорили су његова супруга Милица, ауторка монографије Татјана Њежић, режисер Радоје Андрић...

Сви они истакли су да би управо Требиње требало да установи фестивал у његову част, како би се будућим генерацијама преносило ко је био Небојша Глоговац.

- Од студентских дана био сам у дубоким преговорима са Небојшом, а и дан-данас разговарам са њим на многе теме. Заиста не могу ни да опишем како се данас осећам. Имали смо толико тога заједничког - рекао нам је Ћетковић.

Додаје да је Глоговац свој посао доводио до савршенства.

- Он је сваког тренутка играо до краја и давао и више од тога што може. Знао сам колико може, али он је увек ишао изнад тога. Често смо о томе разговарали и увек сам говорио да ја то не могу - прича Ћетковић.

Прочитајте још - ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ НЕ ЗАБОРАВЉА ВОЉЕНОГ КУМА: Дирљиви омаж Небојши Глоговцу (ФОТО)

Оно што је остало неиспуњено у њиховом великом пријатељству било је да ураде заједнички пројекат. Ћетковић каже да су били у преговорима, да је Небојшина идеја била текст Николе Пејаковића по мотиву Јонескових "Столица", а његова Бекетов "Годо".

- Имали смо план након америчке турнеје "Хадерсфилда" да направимо нешто своје. Предложио сам Бекетовог "Годоа" јер би све бесмислице које смо изговарали годинама ставили у ту неку форму. Знали смо да причамо измишљеним језицима, али да се добро разумемо - присетио се Ћетковић.

А, захваљујући серији "Рањени орао", Требиње и његови грађани Војина Ћетковића и његову супругу Слободу Мићаловић сматрају својим суграђанима. На ТВ екранима годинама се репризирају серије и филмови у којима он глуми, а рецепт за такав успех у досадашњој бриљантној каријери објаснио је врло једноставно:

- Улоге не бирам сам. Улоге бирају мене.