ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Купи ме, продај ме

ПРЕВАРА, лагање, спин, легалан је метод за богаћење у друштву, које не подржава казну за отимачину. Преозбиљни су изрази "либерални капитализам", "Нови светски поредак", "транзиција", за причу, коју је, у Звездара театру, понудио редитељ Дарко Бајић, по тексту Владимира Кецмановића, у драматизацији Косте Пешевског.

Можда би овај разрађени метод крађе био ближи Кецмановићевим зачудним историјским романима, да смо сазнали више о биографији Феликса - Симеона (поново на сцени непревазиђени Милутин Мима Караџић), тајног агента неког режима (из времена "Лун, краљ поноћи"), Остапа Бендера нашег доба, комбинатора и манипулатора, који уме да туђи стан прода много пута и да не буде "проваљен".

ПРОЧИТАЈТЕ И:ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кобни неспоразум

Када се појави у његовом животу Феликс - Драган (добар, али помало деконцентрисан Филип Хајдуковић), син, кога први пут види, интрига расте Драгановом лажном причом о криминалу, у коме је огрезао. Све се лепо заврши, мртвих нема, Симеон иде даље, у нове "победе".

Да ли заслугом драматизатора (роман нисмо читали), Кецмановићев "плот" је преједноставан, предвидив и, рецимо, булеварски. Нико ту нема праву биографију, све је само у назнакама, у неколико речи, које лик каже о себи. Двострука превара Драгана, као и адвокатице (увек добра Андријана Оливерић) остаје да виси у ваздуху, јер неопредељени жанр, у који Дарко Бајић смешта ову представу, не дозвољава да се размахне у водвиљ, а преједноставно је за реалистичку друштвену драму. А онда, дирљив тренутак, када отац свесно изабере смрт од метка криминалаца, да би се син спасао, шаље ову причу у сентименталну драму, да би се то, појавом гастарбајтера (карикатуралан Марко Гверо), његовог сина (наиван Никола Цветковић) и снахе-певачице потпуно изгубило у лаганој комици. Када снаха (оперска певачица и одлична глумица Милена Дамњановић) заиста изврсно запева оперску арију, јасна је намера редитеља да нам, као у "Балканском шпијуну", поручи да "ништа није онако како изгледа"... Отвореност разрешења губи на ударној снази, због још једног драматуршког трика, који недостаје - да Феликс Драган уопште и није син Феликса Симеона, што би значило да су само клонови те појаве, као у Матриксу... Дакле, требало је, бар мало, изместити ову презабавну причу из ситног реализма.