ФИЛМСКА КРИТИКА: Момци из блока

Температуру на "Кустендорфу" подигао је Елхофенов филм "Блиски непријатељи", изванредна показна вежба "филма потере", који је још давно дефинисао Џон Форд као ситуацију "човека у опасности". Овај филм је узорак тог жанра у нашем времену, професионални посао високе категорије, са добрим глумцима и ефектном драматургијом, па му је сигурна добра прођа и у нашим биоскопима. Али, разлог што су се "Блиски непријатељи" нашли у Кустуричиној селекцији сасвим је друге природе. Овај филм је, у најбољем, значајна студија савремене Француске (могла би се слободно прибројати и ауторова родна Белгија) и сасвим лично, ауторско промишљање о људима који творе Европу нашег доба.

Главни јунаци овог филма су десперадоси нарко-бизниса (више се не говори о криминалу!), један дилер а други жаца, одрасли у бетонским предграђима данашњег Париза, међу дошљацима из Магреба и рубних делова сиротињске Европе. Свет који је изграђен као уточиште за све оне "Французе који се не осећају Французима" (израз Елхофенов), Мароканце, Алжирце, Португалце и мигранте са свих меридијана, по спољним обележјима сасвим личи на овдашње "блокове". Готово да нема архитектонске и урбанистичке разлике између новобеоградских ламела и Mairie de Lilas, удаљених чворишта приградског живота, неколико километара удаљених од центра, обележених бетонским вертикалама и штимунгом безнађа. Чак и енетеријери ових станишта верни су изрази заједничког отуђења. Тај аутистични пејзаж Париза рађа другу, трећу, четврту генерацију отпадника, одсечених од својих корена, а потпуно неприлагођених, чак и супротстављених култури Запада.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ФИЛМСКА КРИТИКА: „Изгредницима” недостаје народ

Тај у правој мери представља "слепо поље" (Анри Лефевр), које Европа не види и не чује, резерват паралелних закона и механизама контроле сасвим одвојених од државе. Нови трибализам, донесен из негдашњих колонија, постаје јачи од поретка и буја надомак Трокадера. Разне врсте трефикинга овде су главни извор прихода. Организовани криминал је ендемична појава и стиче се рођењем, народ навелико дилује и не сматра то нарочитим грехом. Преступници и полицајци су блиски непријатељи, живе "од нагодби" и истог "вишка вредности"; сатиру једни друге у потрази за бољим животом; опасност је део ове смртоносне игре.

Главна тема овог филма, међутим, нису нарко-ратови него потпуна и неопозива смрт породице. Елхофена не занима само зашто идеја породице нестаје из живота Запада, него и из затворене заједнице дошљака из традиционалних друштава, где је све до сусрета са Западом имала одлучујућу улогу. Све се изнивелисало и срушило у Макроновој Француској, стари морал је нестао, нови није ни почео да се ствара. Са породицом умире и Европа. У таквом друштву нема више вредности за које вреди живети. Нема више ни лопова и жандара. На обема странама су жестоки момци из блока.