И блато нас повезује

ВИШЕСТРУКО награђена представа "НО43 Прљавштина" естонског Театра НО99, међу којима је најзначајније признање "Премио Европа: позоришна реалност" 2017. године - у уторак вече је на програму 52. Битефа. Реч је о првом учешћу једног естонског позоришта на нашем фестивалу, чија се представа најављује као једно од највећих открића овогодишњег издања.

Редитељски двојац Ене--Лис Семпер и Тит Ојасо осмислио је "Прљавштину" са десет глумаца који у рингу испуњеном блатом изводе (углавном) невербалне ситуације, комичне и апсурдне - од сцена из свакодневног живота до хришћанске алегорије, дочаравајући свет на ивици катаклизме. Да ли је прљавштина, односно блато, оно у чему се цео свет већ увелико налази?

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОТВОРЕН БИТЕФ: Спречити повратак нацизма у Европу

- И да и не. Овај перформанс различито је прихваћен у различитим земљама. Лично, више ми се допада када га публика назива лепим, а не толико драматичним - истиче Ене--Лис Семпер. - Наравно да је прљаво, људи се ваљају у блату, али је то такође нешто што их повезује. На егзистенцијалном нивоу можемо га назвати лепотом живљења, нечим што нас спаја. Нико није бољи нити гори, сви су једнаки на том пољу. Блато се може тумачити и као лепота људске егзистенције. Иако у нама изазива одређену врсту нелагодности, са друге стране је искрено и чисто.

* У којим друштвеним сферама препознајете прљавштину? Постоје ли (у етичком смислу) више или мање "чистији" делови света?

- Овде се не ради о критици друштва, много је апстрактније. Представу бих пре назвала егзистенцијалном и поетичном. Има толико различитих веза између слика које видимо и слојева које публика може прочитати. Представа је о заједништву људи, блискости, понекад чак и претераној блискости. Слика прљавштине и људи који су у њој говори о заједништву и тој међусобној повезаности. Али, у исто време, и нашој међусобној отворености да реагујемо једни на друге. Понекад смо превише блиски, па међу нама дође и до експлозије.

Ауторка Ене-Лис Семпер

* Једна од одлика вашег рада је визуелно изражајан сценски приступ. Да ли је понекад "речитији" од речи?

- Многи људи сматрају да је позориште првенствено изговорена реч и причање приче, али мислим да ако људи седе у сали, оно што виде су слике о људима, светло и покрет. Зато бих рекла да визуелни доживљај увек долази пре утиска који остављају речи. Другим речима, чим видите шта се дешава на сцени, то одмах можете и да разумете, не треба вам неко објашњење. Ако на сцени заиста постоји радња, и ако се заиста види људска интеракција, порука се може пренети и без текста. Када изађете на улицу примећујете много различитих људи из чијег држања, или одеће, можете прочитати доста тога. Тако да могу рећи да изговорена реч јесте битна, али није и најбитнија. Информација коју примимо из слике много је јача. Наравно, слици можемо додати речи, ако баш желимо.

* Многе друштвене метафоре којима се бавите на сцени, произилазе из ваших личних искустава и емоција?

- Животно искуство ме је научило да људи нису увек отвореног ума да схвате овај вид заједничког постојања и дељења емоција, како нас то дубоко повезује. Данас је веома популалрно бити изразито индивидуалан. Свако жели да буде врло оригиналан и да представи себе на посебан начин, али понекад (ако погледате у људе), увидећете много више сличности него различитости. Прљавштина, по мом мишљењу, је у базичним, понекад чак врло примитивним стварима које нас подсвесно повезују. Понављам, није у питању друштвена критика. Ми смо само покушали да покажемо шта значи бити човек и егзистирати заједно. Живот је кратак, делимо исту врсту инстинкта и мислим да смо повезани на једном дубинском нивоу.

* Који је до сада најнеобицнији доживљај и простор у коме сте радили?

- Мислим да је то било 2010. година када сам урадила једну, прилично јединствену представу, неку врсту политичке провокације. Направили смо посебну прес конференцију, изван театра, и најавили естонским медијима да ћемо се од сада па надаље, понашати као политичка партија која се кандидује на изборима! Провокација коју смо осмислилије била, заправо, више као шоу који рефлектује тенденцију у друштву. У успону популизма,
насе питање је било колико могу људи да оцекују од ове врсте демократије, ако сви само продају лепе слогане. А, заправо,  никакве промене неће се десити касније. Наша мала позоришна трупа заиста је почела да се понаша као политичка партија, имали смо и програм и постере на улицама, и наши глумци су позирали свуда као политичари.
Представа се звала "Уједињена Естонија", сто је било и име партије. На крају
је њено извођење личило на велики политички скуп: изнајмили смо највећу халу у граду где са 7. 500 места: било је говора, бирања новог вође... Пола земље било је убеђено да ће то бити права партија, а друга половина у то никад није поверовала. Веома је интересантно играти на граници стварности и илузије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОТВОРЕН 52. БИТЕФ: "Свита" и повратак политике у театар

ТВ ПРЕНОС

У ДИРЕКТНОМ преносу Битефа, из Позоришта на Теразијама (РТС 2, 19.55), моћи ће да се гледа представа естонског позоришта "НО43 Прљавштина". Уредница преноса је Мирјана Лазић Ромчевић, а редитељка Андреа Лазић.