ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Љубавни сусрет две Кореје

Једна од најзанимљивијих представа на 35. позоришном фестивалу "Алмада", надомак Лисабона, била је "Поновно уједињење две Кореје" (приказана у центру Лисабона, у Националном театру "Марија Друга"), по тексту славног француског ствараоца Жоела Помера, у режији Паола Мађелија, чије смо многобројне режије гледали и у српским театрима.

Представа, која је прошле сезоне изведена у загребачком Театру "Гавела", варира тему краја љубави, у двадесетак различитих сторија (најпотреснији је сусрет мужа са женом, која је хоспитализована због Алцхајмера, у којој он изговара метафору о њиховој љубави "као да су се, радосне и блиске, две Кореје поново ујединиле"). У једној ситуацији, свештеник раскида љубав са проститутком, у другој младожења признаје да је био у љубави са већином жена у младиној фамилији, у трећој је учитељ присиљен да се правда родитељима, због заштитничке љубави према ученику... Представа почиње и завршава се парафразом "Последње вечере" са Христом, овде одевеним у црвено/плаву одежду, који, на крају, одлучно одбија Марију Магдалену и идеју љубави, у поруци представе, о немогућности вечитих осећања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кустурица "снима" Достојевског

Мађели је, својом разорном медитеранском енергијом, одлично "протресао" иначе добар "Гавелин" ансамбл (уверљиво играју Ксенија Пајић, Јелена Михољевић, Барбара Нола, Наташа Јањић, Тена Немет Бранков, Петра Свртан, Јанко Ракош, Ранко Зидарић, Енес Вејзовић и Игор Ковач). У свом маниру, редитељ инсистира на често непотребним "атракцијама" - разголићавање, заглушујућа вика, глумачко музицирање... Осим тога, у овој врло тематски потресној представи нема много слојевитости, ни других порука, до најочигледније - да је љубав само чекање њеног тужног краја...

На фестивал "Алмада", његов директор, Родриго Франциско, који је наследио преминулог (и незаборавног) Жоакина Бенита, чије име данас носи Театар "Алмада", позвао је, на радост многобројних гледалаца, и словеначки "Мини театар", са изврсном дуодрамом "Замирање љубави", коју маестрално изводе Пиа Земљич и Марко Мандић, у режији нама такође добро познатог Ивице Буљана, који је у Театру "Алмада" режирао, са успехом, Колтеса. Радо, видели смо поново "Изабелину собу", нама познату са 44. Битефа, Белгијанца Јана Лауерса, овенчану славом фестивала у Авињону, затим француски физички театар "Битанга, бурлескна мелодрама", у којој два мушкарца и жена бриљантно покушавају да задрже ноге на (егзистенцијалном) тепиху, као и, између осталих врло квалитетних светских продукција, Bonecos de luz, необично занимљиву представу домаћина, Театра "Алмада", у режији Родрига Франциска, по тексту славног писца из Алмаде (Ромеу Кореја), о сиромашку, фасцинираном Чарлијем Чаплином, коме неми филм мења живот.

На фестивалу, који је трајао од 4. до 18. јула, у селекцији је, осим поменутих, било и још много португалских и представа из Буркине Фасо, Мексика, Белгије, Италије, Француске, Немачке, Шпаније...