Херта Милер: И живот је постао политика

ЈОШ једном се показало да је Сајам књига чудо које траје и као магнет привлачи и оне који не улазе често у књижаре. Радознали посетиоци похрлили су у импресивном броју данас у сајамске хале упркос лошем времену и готово трауматичној промени дневне температуре. Као што се већ уобичајило, читаоци су вођени жељом да сагледају (и понешто купе са значајним попустима) све оне књиге о којима се прича или ће се причати, од бестселера и класика, до филозофије и дела за децу.

Највећу и посебну пажњу посетилаца данас је привукло гостовање Херте Милер, добитнице Нобелове награде за књижевност, чији су роман "Животиње срца", са темом диктатуре Чаушеског, објавили "Лагуна" и "Златни змај".

"Окрутни танго", како је насловљен данашњи разговор Милерове са Небојшом Бараћем, отплесала је немачка нобеловка седећи на Плавој софи, динамичном формату за представљање писаца који се први пут на Београдском сајму одвијао ван граница Немачке. Брза, енергична књижевница говорила је о језику, румунском "у ком" је рођена, немачком на ком пише, али и немачком каквим је говорила у детињству као припадница мањине у Румунији - а који се потпуно разликује од званичног немачког.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Savršena smotra odbrane jezika (FOTO+VIDEO)

Говори румунски са снажно израженим немачким акцентом, а опет у Немачкој препознају да није Немица

- Мишљења сам да човеку, па ни писцу, језик не припада, да га он само изнајмљује - рекла је Херта, и открила како јој је језик румунске диктатуре и тадашње владајуће идеологије био ужасан. - Језик је нешто вештачко, а живот је нешто сасвим друго, због чега сам често долазила на помисао да живот и не жели да буде записан. Пишући, непрестано трагам, у покушају да додирнем живот.

Нобеловка је објаснила да разумевање људске душе којим су прожета њена дела потиче из чињенице да је видела много несреће у Румунији.

- Људи овде у Србији знају како то изгледа, али у Румунији, под Чаушескуом, било је много горе. И увек ме је интересовало како људи могу да поднесу то, како живе у таквим условима, како се одвија живот. Увек сам мислила да ће ми књиге то рећи - рекла је Милерова. Она је приметила да је диктатура данас присутна у Кини, где су репресије све снажније, али скреће пажњу и на ситуацију у Источној Европи. Навела је примере Мађарске, Пољске, Румуније, оцењујући да се ту могу осетити остаци диктатуре. Сматра и да се поново јављају вође, као што је Ердоган, које могу у трену да промене државу.

Херта је, објашњавајући како уноси толику поетичност у своје концизне и увек потпуно аутентичне реченице, рекла како верује да "што су осећања јача, то су реченице краће", и како одувек трага за реченицом која је необична и поетска, а која буди радозналост.

Књижевница је признала да ипак неретко осећа носталгију за Румунијом и периодом живота у њој, али и да сматра да истинско значење домовина добија тек онда када је човек изгуби.

- Човек нема потребу да прича о домовини онда када је има, када живи у њој то му није неопходно - објаснила је, и додала да ће последице најразличитијих форми диктатуре, од оних "правих" каква је била у Румунији њеног доба и бројним земљама Југоисточне Европе али и света - до диктатуре Интернета, осећати генерацијама, јер менталитет се формира и траје дуже, а мења се спорије него политички системи и владајуће идеологије.

Премда су на челу великог броја држава "људи који могу да униште земљу за трен ока", како је рекла, Херта не сматра да уметници имају обавезу на политички и друштвени ангажман. Тачније, не сматра да уметници такву обавезу имају више од других.

- Уметност сама по себи нема задатак да буде ангажована, али са друге стране, не постоји ништа аполитично, ни свакодневица ни ситнице које живот чине... Понашање људи, цивилизација, живот, све је политика. Књижевност може само да опише тај живот какав јесте, реалност, а мој једини порив јесте да будем коректна, поштена у том опису, што је такође политика.

КАПИ КИШЕ У ПРАШИНИ

И данас јој, каже, срце закуца брже када чује румунски језик или види румунске таблице. Испричала је да је горак мирис кише у Бугарској подсетио на земљу у којој је рођена.

- Капи кише у тој прашини су домовина за мене - рекла је нобеловка.

ИСКРА КОЈА НОСИ

МОРАТЕ осетити искру која ће вас понети, као потврда да су се речи нашле у природном склопу - навела је, мада изричито не жели да говори о процесу рада, а ни о својим делима све док их не објави. - Волим поетско, оно што садржи метафору, мада се дивим многим писцима који се изражавају сасвим другачије од мене, који не користе метафору или једну реченицу развијају на седам, осам страна, попут Томаса Бернхарда, дивим им се и чак им завидим, али то код мене не функционише - рекла је Херта Милер.