Глумци играју и љуљашке

САВРЕМЕНА руска драма поново је на сцени Атељеа 212 - на вечерашњем репертоару је "Осећај браде" Ксеније Драгунске (у преводу Новице Антића), у редитељској поставци Мие Кнежевић. За нови руски наслов у овој кући (после "Пијаних", "Пластелина" и представе "Хитлер и Хитлер"), кажу да је заправо приповетка намењена сценском извођењу. Тим поводом, редитељка истиче:

- Овај комад је као дете: пуно пружа, али се пуно и опире. Сама Драгунска назвала је дело апокалиптичном поемом, за коју верујем да смо нашли добар глумачко-редитељски приступ. Мени се чини да је комад некако парадоксалан. На прво читање је драмско дело, а у ствари је реч о више поетских слика. Радећи на "Осећају браде" схватите колико је позориште бесконачан медиј.

Занимљиво је да у овој представи (коју је неко од учесника назвао "нежни Твин Пикс") глумци не играју само ликове већ и ситуације и објекте. У овом необичном остварењу први пут ће се заједно наћи на сцени брат и сестра, Миодраг и Тамара Драгичевић.

- Имали смо слободу да размаштавамо текст и од много тога понуђеног тражили најтачније решење - каже Тамара. - Направили смо наше, аутентично руско село у којем ћемо уживати, као и у узбудљивим причама јунака.

Миодраг открива да у овој представи глумци играју и љуљашке (па и стварају природне непогоде), а о самом делу можда је најзанимљивије пре десет година говорио Јован Ћирилов:

- У руској литератури, можда срећом, увек постоји дежурна песничка душа, која бар привидно ублажава црну слику света осталих руских писаца, њених савременика. Тако је, поред Достојевског, постојао Чехов. "Пити, певати, плакати" и "Осећај браде" Ксеније Драгунске делују као да је Чеховљевог "Платонова" или "Иванова" препевао неки надреалист. Хвала јој макар за те трагове руске душе...

АНСАМБЛ

У ГЛУМАЧКОЈ подели су и Јована Гавриловић, Владислав Михаиловић и Јован Белобрковић. Драматург је Димитрије Коканов, сценограф Даниела Димитровска, а костимограф Биљана Гргур. Прва реприза је 7. октобра на Сцени "Петар Краљ" Атељеа 212.