Ненадовић: Сан ми је да снимим филм за децу

ПРЕМИЈЕРА "Успаване лепотице", одржана пред крај сезоне у Позоришту "Бошко Буха", била је трихиљадита представа Ненада Ненадовића на овој сцени! Публику је освојио још као клинац у популарним филмовима и серијама, оставио је за собом и три деценије уметничког рада. Са истим дечачким осмехом броји јубилеје, као некада сопствену популарност - слава га је "снашла" са само једанаест година у "Ваги за тачно мерење".

- Не бих ни знао да ми је трихиљадита представа да ми пажњу на то није скренуо наш пензионисани инспицијент Кепа. Он све прецизно бележи, памтећи чак и време Гите Предић Нушић - открива Ненадовић. - Моја прва премијера била је у "Бухи", још у време студија, 1984. године: Шекспиров комад "Све је добро што се добро сврши", у режији Дејана Мијача.

Ипак, његови глумачки почеци десили су се знатно раније. Као и многа деца тога доба, почео је у чувеној драмској групи Бате Миладиновића, а потом Мике Алексића:

- Улога Лалета у филму "Бошко Буха" мој је премијерни сусрет с кинематографијом, а први телевизијски кадар био је у дечјој серији "Цврчков албум" са Златом Нуманагић.

Шта је слава, изненада је схватио у време емитовања "Повратка отписаних". Од вршњака, стизало је и по стотину писама дневно, из целе некадашње Југославије.

- Играо сам Мољца, дечака који је прерано постао глава куће, пошто је изгубио оца. Мама и тата су "фићом" дошли на снимање, и то баш оног дана када "гинем" у серији. Чули су пуцањ и видели како падам на врху брда, јер ме је "убио" Столе Аранђеловић. Били су у шоку, као и моја разредна, која је на ТВ екрану видела исту сцену. Потресла се и расплакала. Једва је чекала да ме живог и здравог види у школи.

Симпатични глумац открива да му је Гага Николић био узор, али и најбољи друг на снимањима:

- Увек је за мене имао времена. С пуно стрпљења, ослобађао ме је ужасне треме с којом сам се борио, јер сам почео да играм са онима које сам до тада виђао само на телевизији. А постојала је само једна ТВ и сви су увече седели испред екрана. Одједном смо добијали, данашњим речником речено, двадесет милиона пратилаца!

Са Ненадом је на филму и ТВ одрастала цела генерација будућих глумаца - Светислав Гонцић, Славко Штимац, Драган Бјелогрић, Никола Којо, Небојша Бакочевић... Да ли је међу малим звездама било ривалства и зависти?

- Никада! Пуно смо се шалили, без икакве суревњивости и осећаја конкуренције. Много се снимало, било је за све посла, а и приватно смо се дружили. Касније је ФДУ прекинуо ту причу и свако се окренуо својој класи. Доласком у "Буху" стекао сам друге пријатеље, понекад играо на Вечерњој сцени "Радовића", БДП и Позоришта на Теразијама. Иначе, "Буха" није био мој први избор, он ми се десио. Када сам завршио Академију, била су попуњена места у "великим" театрима, а одавде сам имао отворен позив.

Наш саговорник је и глумац који је на сцени највише пута био принц:

- Играо сам принчеве десетак година, све док ме коса није "напустила". После тога, почео сам да добијам улоге дворских луда и очева. Трудио сам се да себе прихватим онаквим какав јесам. Врло рано сам доживео пех да останем без косе, а с младалачким лицем. Премлад за улоге старијих, престар за младиће. То је један од тежих периода у мом животу. Оријентисао сам се ка позоришту и улоге "решавао" капама, качкетима, крунама. Ангажовао сам се као ТВ водитељ, појављивао у мањим телевизијским улогама и тако премостио једну деценију. Ипак, радећи за децу, највише сам се осећао сигурно и заштићено. Сада ми је сан да режирам филм за најмлађе, користећи своје дугогодишње искуство. У њему би било места и за многе, некадашње клинце из наше школице.