Премијерно: Жене у вихору рата
13. 03. 2017. у 16:20
У Битеф театру комад Жељка Јовановића “Три лица самоће”. Играју Миа Симоновић, Сања Микитишин и Тања Пјевац
Фото Бранислав Лучић
САМОЋА је истовремено и избор и усуд, једно од основних људских стања и осећања. Самоћа може обузети човека и у ратном окружењу, без обзира на то што се рат појављује као колективни судар армада и нација, мешавина разарања и бучног уништавања, експлозије на фронту и патње у позадини - овако драматург Милош Латиновић уводи гледаоце у представу “Три лица самоће”, која је ће премијерно бити изведена 15. марта у Битеф театру.
Ово остварење рађено је у копродукцији са Српским народним позориштем, а комад Жељка Јовановића поставља на сцену редитељ Филип Марковиновић. Аутори истичу да оно што живот три жене окружене ратом чини још тежим и усамљенијим је чињеница да их је сукоб затекао далеко од фронта, али на “врућим” позицијама - у срединама које се боре против њихове домовине.
- Верујем да су приче о херојима Првог светског рата, познатим војсковођама и јунацима, постале на неки начин општа места. Зато сам за тему одабрао оно што се дешава далеко иза фронта - објашњава Жељко Јовановић. - Реч је о три сасвим различите жене: Српкињи која се удаје и пред сам рат сели у Загреб (тадашњу Аустроугарску), другу, младу Украјинку љубав доводи у Србију, а трећа, Мађарица, живи у Београду. Тако различите повезује их осећај самоће, у овом случају условљен животним околностима. Тескоба и усамљеност су оно што одликује и доба у којем сада живимо. Између осталог, и зато што је наше време почело да сумња у многе до сада очигледне истине. Тако су антифашисти постали издајници, борци за слободу терористи, а четници и партизани заменили места...
Редитељ Марковиновић подсећа да кад се говори о Првом светском рату, углавном се помињу битке, велика храброст српске војске, политичке околности:
- Негде на маргини остали су сви они који су у рату живели, неки и преживели, и који су, премда нису војевали битке, изнели велики терет на својим леђима. Ова представа доноси поглед на ратна збивања из једног другог угла: угла жена којима је рат однео љубави и које се, на различите начине, настоје изборити са бесмислом у којем су се затекле - објашњава редитељ.
У представи играју Миа Симоновић, Сања Микитишин и Тања Пјевац. Сценограф је Саша Сенковић, костимограф Сенка Ранисављевић, док је музику урадио Зоран Таировић.