Добри дух Београда
25. 09. 2010. у 20:56
Откривена спомен-плоча на згради у којој је живео велики писац Александар Вучо (1897-1985)
НЕКОЛИКО деценија у дому великог писца Александра Вуча (1897-1985) и његове супруге Луле, у Господар Јевремовој 32-а окупљали су се људи од пера и они који су стварали историју, као што су Коча Поповић, Лола Рибар, Веселин Маслеша, Милован Ђилас, Иво Андрић, Мирослав Крлежа, Душан Матић, Марко Ристић, Оскар Давичо, Јосип Видмар, Радош Новаковић, Александар Саша Петровић, Соја Јовановић... Са “песнички овереним пасошем” редовно је долазио и Милосав Буца Мирковић, који је са Мирјаном Божидаревић, председницом општине Стари град у суботу открио спомен плочу на поменутој адреси.
Тако је и четврти књижевни великан, после Меше, Скендера и Матића, добио обележје у великој акцији “Вратимо дуг писцима” Министарства културе и “Вечерњих новости”.
У лето 1940. Вучови су на молбу Родољуба Чолаковића угостили једног господина из Загреба, инжењера Бабића, наравно, илегално, испричао је Мирковић. Вучови усрдни као и увек, испунили су молбу драгог пријатеља, не знајући да је инжењер Бабић, у ствари, Јосип Броз Тито. Те јесени код њих је месец дана боравила и Херта Хас, невенчана супруга Јосипа Броза, која се после ослобођења врло често и срдачно јављала својим београдским домаћинима.
- Редовни гост код Вучових био је Растко Петровић, све до свог одласка у Америку 1935. Годину дана касније у свом стану Александар Вучо је направио издавачки центар у коме је уређивао наш најнапреднији часопис свих времена “Наша стварност” - рекао је Мирковић. - Код Вуча је долазио и печалбар из Велеса, Кочо Рацин, чије је прве песме приредио и објавио Александар Вучо у часопису “Наша стварност”. Дакле, у Господар Јевремовој 32-а рођена је модерна македонска књижевност. Редовни гости били су и сликари Јован Бијелић, Петар Добровић и Мило Милуновић.
Кад год је долазио у ову кућу, у Вучов стан на другом спрату, подсетио се Мирковић, на вратима га је дочекивала Лула, лепа, дотерана и цвркутава, позната као кулинарски и гастрономски енциклопедиста.
- Како бих се сада, овог часа, када откривамо спомен-плочу драгом Александру Вучу радо попео на други спрат и сео за њихов трпезаријски сто. Просто бих устрчао уз степениште као по наслову последње Вучове поеме: “Момак и по хоћу да будем!”
Мирјана Божидаревић је изразила задовољство, што се враћа дуг великом београдском писцу. Ружица Сокић, која је, за “Новости”, рекла да јој је Вучо био као брат, прочитала је две песме из великог опуса овог поете.
Свечаности је присуствовало неколико чланова породице Вучо, међу којима и унука Јулијана Вучо, професорка италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, која је, у изјави, за “Новости”, истакла да им је деда дао осећање невероватне сигурности:
- Потекли смо из једне куће која је гајила пре свега образовање, културу, висок морал. Постављали су нам високе критеријуме и високе животне циљеве које треба да достигнемо. Трудили смо се да то велико и часно име које носимо - увек оправдамо. И увек смо то имали пред собом. Васпитани смо да будемо морални, родољубиви, али не у смислу како се родољубље касније извитоперило, већ да радећи заиста волимо своју земљу и град...
После многих синова који су рођени у породици Вучо, Јулијана је била прво женско дете и као таква велика љубимица, о чему каже:
- Бака и дека су ме свуда водили са собом, на летовања на Бледу, на којима су били Андрић, Крлежа и Видмар. Неговали су природност, говорили су да је лепота пролазна и да човек треба да улаже у памет.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
