Ћеле-кула за светску баштину
14. 07. 2010. у 20:54
Оживљена иницијатива да се чувена нишка тврђава уврсти на листу УНЕСКА
ЋЕЛЕ-КУЛА је озбиљан кандидат за Унескову листу светске баштине, сазнају “Новости”. Због изузетног значаја овај споменик стављен је под заштиту закона 1948. године, а први пут је предложен за листу светске културне баштине маја 1989. године. Десет година пре тога, Скупштина Србије прогласила га је за културно добро од изузетног значаја.
- Тренутно се на државном нивоу формира тим, који треба да процени и споменичка добра Ниша, пре свега Ћеле-кулу, али и археолошко налазиште Медијану - каже за “Новости” Миле Вељковић, директор Завода за заштиту споменика Ниш. - Ћеле -кула је, по мом мишљењу, ипак извеснији кандидат. Подршка да дођемо до листе Унеска стиже из Арла, са чијим стручњацима смо остварили значајну научну сарадњу.
- ЋЕЛЕ-кула је један од најпосећенијих споменика у Србији - напомиње за “Новости” Славица Николић, едукатор кустос Народног музеја у Нишу. - Годишње је посети од 30.000 до 50.000 људи. Специфичне карактеристике сврставају је у ред наших најзначајнијих историјских споменика.
Занимљиво је да се недавно управо Ћеле-кула нашла у понуди “Атлас обскјура”, најпознатијег онлајн водича за необична места у свету, која представља збирку чуда из 85 земаља. На мапи дестинација које туристи не би смели да пропусте, међу српским чудима су и Лепенски вир, Ђавоља варош, Трајанова табла, Музеј “Никола Тесла” и Ћеле-кула.
Споменик Ћеле-кула почео је да се гради у лето 1809. године, после чувеног боја на Чегру, где је изгинуло око 3.000 Срба. Од њихових глава, Турци су начинили кулу по суровом налогу Хуршид-паше, који је хтео да заплаши преживеле.
НАЈРАНИЈИ опис Ћеле-куле са подацима о величини дао је професор београдског лицеја, Исидор Стојановић, који је 24. августа 1864. године посетио споменик, и навео да је на четири стране Ћеле-куле тада било 56 редова, а у сваком по 17 лобања. Укупно 952 лобање. Данас их има нешто мање од 60.
Нишки паша је одмах после Чегарске битке давао за сваку српску главу по 25 гроша, па заповедио српским ћурчијама да их одеру, те их је одране слао да се узидају у кулу, а коже њиове дао штавити и потом напуњене памуком послао у Цариград”, прибележио је Борислав Андрејевић, истакнути стручњак за нишке споменике, позивајући се на забележено казивање “хаджије Србина из Ниша”.
- Писаних турских извора о Ћеле-кули нема - пише Андрејевић. - Податке о њеном изгледу, начину градње, броју лобања дају путописци, пролазећи кроз Ниш у 19. веку. Први пут Европа је била обавештена о овом споменику турске свирепости и српске храбрости 1833. године, када је француски песник и академик Алфонс де Ламартин (1790-1869) издао своје дело “Пут на Исток”
Турци су Ћеле-кулу штитили, а Србима забрањивали да односе лобање са њених зидова ради сахрањивања. После ослобођења од Османлија, прва пут је заштићена у лето 1878. године, постављањем ћерамидног крова на четири дрвена стуба над кулом. Касније је сређивана 1937, а годину дана касније додата је биста Стевана Синђелића - рад вајара Славка Милетића. Капела је обновљена 1989. године, а значајну заштиту комплекс је добио прошле године уз помоћ Министарства рада, поводом 200- годишњице боја.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
У Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду ( Улица Војводе Путника 2), у понедељак, 15. децембра у 15 часова, биће одржана пета по реду овогодишња трибина из циклуса „Дневник о Црњанском“, на којој ће учествовати проф. др Наташа Половина са Филозофског факултета из Новог Сада и др Настасја Писарев, уредница и модераторка програма.
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
ГЛУМЦУ Александру Којићу уручена је награда „Чувари културног наслеђа“ као посвета ствараоцима који својим радом оживљавају дух предака
09. 12. 2025. у 22:10
„ПЛУЋА“ ВЕЧЕРАС НА НУШИЋЕВИМ ДАНИМА: Никшићко позориште гостује на Великој сцени у Смедереву
Синоћ је у Великој дворани Центра за културу Смедерево, у оквиру претфестивалског програма 42. Нушићевих дана, изведена монодрама „Нушић лично“ у изведби Милоша Танастковића и режији Миодрага Илића Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“.
09. 12. 2025. у 09:48
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ХАЏИ ДРАГАН“ ЗА 2025. ГОДИНУ
КЊИЖЕВНУ награду „Хаџи Драган“ додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега), за најуспешнији књижевни прилог објављен у „СВИТКУ“ као и за укупно дело оних сарадника који су учинили значајан помак у српској књижевности и језику нашем.
05. 12. 2025. у 13:19
Није него
14.07.2010. 23:47
Како нешто може да буде под заштитом Унеска када није у Београду? Нишлије немојте пуно да се надате, минираће Београд и ово, као и све до сада.
I posle svega sto smo proziveli sa Turcima nas "cenjeni" predsednik Boris Tadic ih srdacno poziva da se vrate nazad!Kakav apsurd.
Predlazem da svakog turskog drzavnika kojeg boris tadic dovede ovde povedu u Nish da se pokloni i izvini Srbiji i Srbima zbog tog zlocina
Šta kažu zene u crnom o ovom brutalnom i svirepom činu prema Srbima?
Francis Bacon, engleski filozof, drzavnik, naucnik, 16.v, o Turcima: “... i bez pobožnosti ili brige za svoju djecu, bez morala, bez književnosti, umjetonsti ili nauke; koji jedva izmjere ar zemlje ili sat dana; prosti i prljavi u gradnji, prehrani i sl.; i jednom riječi, velika sramota ljudskog društva; i još je taj narod napravio baštu svijeta divljine, za koju, kako se to s pravom kaže za Turke, gdje otomanski konj kopito stavi, tu će ljudi potpuno uvenuti".
Коментари (12)