Од Растка до Растка

У башти кафића “Витраж” у срцу Београда, професор Радомир Батуран прича како је прошло већ десет година од како је у Канади. Тамо је научни сарадник у центру за руске и источноевропске студије Универзитета у Торонту. Усмерен ка истраживању српске књижевности. Аутор и приређивач бројних књига, магистрирао на Пекићу, докторирао на Растку Петровићу, професор Батуран сада је у Србији због представљања нове књиге: “Од Растка до Растка”. Као што се објашњава већ у поднаслову књиге, реч је о антологији српског метафизичког песништва.
Издање врхунског квалитета, које као издавачи потписују канадски “Неа паблишинг” и београдски “Графички атеље Дерета”, објављено је пре десет дана. Постоји шанса, каже аутор, да се књига појави и на енглеском.
* Шта означава назив антологије?
- Растко Немањић прва је међа и са њим почиње српско песништво. Друга међа је Растко Петровић. Зато што је он највећи иноватор у нашој поезији и књижевности и претеча свих праваца и струја које су имали Европа и свет између два светска рата, а које је он пренео у српску поезију. Никада у својој историји наша поезија није имала процват као у том периоду.
* Зашто нисте отишли даље од другог Растка?
- Треба пустити људе да умру, ако ме разумете. Да прође педесетак година, да се слегну моде, струје, идеологије, па да се онда види шта остаје за антологије.
* Суштина избора објашњава се у поднаслову књиге. Шта је, заправо, метефизичка поезија?
- Тешко је објаснити у кратком разговору. Два су критеријума од којих нисам одустао током састављања књиге: естетски и метафизички. Овај други показује да изабране песме у себи сублимирају веровање у онострано, у живот после смрти. Кључно питање поставља Јован Суботић у песми “Ембриону”: “Има л’ пут земља, који кроз гроб води”. Суботићев, мој и одговор свих песника метафизичара је да - има!
* Да ли је онда Ваша антологија религиозно усмерена?
- Не. Оградио сам се у поговору да она не укључује искључиво религиозни угао. Као што не садржи ни народно песништво. Антологија обухвата уметничко песништво. Ту је Дучић, као громада међу лиричарима, Нјегош са “Лучом”, али и песници који се до сада нису појављивали у антологијама: Ђорђе Марковић Кодер и посебно Живко Јевтић.
* Какву реакцију очекујете од књижевне јавности Србије, обзиром да, како сами кажете, не припадате ниједном клану, издавачу и доминантној књижевној струји?
- Не очекујем потпуну сагласност са мојим избором, али нисам се огрешио о поменуте критеријуме. Неки велики песници нису били довољно метафизички и обрнуто.

УСАМЛЈЕНА “СРБИКА”
У Министарству за дијаспору су представљене две књиге професора Батурана: антологија метафизичких песама “Од Растка до Растка” и избор есеја “Казивање у Србици”. Ова друга објављена је у марту, а реч је о приказима књига које Батуран сваког петка износи у књижари “Србика” у Торонту, јединој српској књижари у Северној Америци, коју води породица Атић и која постоји од Другог светског рата.