Градња Новог Београда била је највећи градитељски захват у бившој Југославији. У послератном периоду тај посао је почео на идеолошком приступу нових власти, које су сву енергију посветиле младалачком ентузијазму уобличеном у омладинске радне акције. Потом, другом током шездесетих и седамдесетих година прошлог века морала је струка да узме ствар у своје руке. Тек тада Нови Београд добија озбиљне, данашње обрисе.

Пар фотографија води нас управо у то време. Постављање озбиљне инфраструктуре подразумевало је топловодне инсталације поред данашњег булевара који носи име по Милентију Поповићу. Коловоз још није постојао, чак ни новобеоградски Блок 22, а камо ли Сава центар чија изградња је уследила касније.

У даљини се виде обриси Блока 21, чијих "Шест каплара" су и данас један од основних оријентира за Новобеограђане.

На другој фотографији, снимљеној годинама касније, јасно се види да је град добио контуре озбиљне метрополое. Првобитну саобраћајницу, која је имала само две траке сада је сменио озбиљан булевар, спреман да прими велики број возила.

Дошло је време да, поред аутобуских линија градској превоза буду уведене и трамвајске, и ово је тренутак када су постављане шине. Иако је Сава центар добио улогу једног од најважнијих пунктова у граду, обриси новог "Ситија", са Хотелом "Хајат", па потоњим "Интерконтиненталом" још нису заузели своје место на палети важних градских грађевина.

Прочитајте још - Београдске приче: Градилиште, песак и "ракљице"

Типична прича о несразмерно брзом бујању града и смени идеологија и овог пута оставила је место у градској, урбаној иконографији. Име Милентија Поповића непобитно је важно везано за овај део града. У данашњем Блоку 23 биста овог човека и сада краси центар месне заједнице, али тешко да је један човек толико пута помињан у новијој историји града, а да нико од оних који пролазе поред његове скулптуре уопште не знао ко је он био.



Смена различитих идеологија, која је толико бурна на овом поднебљу, оставила је име Милентија Поповића међу оријентире савремених Београђана. Њима не значи пуно што је овај човек био члан Трећег рејонског комитета Комунистичке партије Југославије за време рата, као и секретар Месног комитета КПЈ у Београду до краја 1941. године. Био је руководилац политичког сектора у Четвртој пролетерској црногорској ударној бригади, већник на Другом заседању Авоноја... Дакле, његова улога је била комесарска. После рата био је повереник у првој послератној влади за унутрашње послове, председник Планске комисије до 1948, као и министар финансија у влади ФНРЈ. Од 1953. био је и члан тадашње владе која се звала Савезно извршно веће.

Прочитајте још - Београдске приче: Стари Нови Београд

Током четири године, од 1963. до 1967, носио је титулу која би данас била неразумљива, а то је генерални секретар Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

Дабоме, без жеље да судимо о било чијем животном делу или каријери, име Милентија Поповића можемо да сврстамо међу релативно вредне и важне личности у идеолошком времену које је давно прохујало овим простором. Зато вероватно није ни чудо што савремене генерације не могу лако да разумеју одакле његова величина толико бурно уткана у савремено ткиво Новог Београда.

ИМЕНА И БУЛЕВАРИ

Уместо улица које су некада носиле имена Булевар Авноја, Булевар Лењина или, просто, Други и Трећи булевар, данас су булевари насловљени по Михајлу Пупину, Николи Тесли, Арсенију Чарнојевићу, Милутину Миланковићу, Зорану Ђинђићу...